Уљушканост није врлина !

И … као што смо информисани добили смо имена добитника наградне игре за састав Скупштине општине Топола.

Честитамо добитницима !!!

и као што је обичајно право нас простих Срба ред је да вас упознамо са могућим предусловима за учешће у следећем извлачењу. Једно од могућих подпитања је:Шта Топола показује и нуди свету који пролази кроз њу?

1.

На питање странаца „Извините где је пошта?“ наш одговор је „То је она зграда на којој ништа није мењано од када је сазидана. А да, и обрати пажњу ваљало би да „метнеш кацигу пре нег закорачиш унутра да те нешто не стрефи у главу одозго“ “!

Питање за добитнике последњег извлачења;

Уназад много година имало се много прилика у којима су претходне власти морале да уложе много веће напоре зарад промене екстеријера и ентеријера поште. Да ли сте спремни да промените чињенично стање?

Изазов:

Ступити у контакт са „главним уредником“ да се зграда потпуно реновира (и уколико главни „није заинтересован“ Општина преузима финансирање реновирања из безбедносних као и естетских разлога). Да се око саме зграде уреди паркинг, да се склоне билборди који одвлаче пажњу учесницима у саобраћају (што и угрожава саобраћај), да се простор око споменика уреди и да се у сарадњи са ЈКП-ом оформи група радника која ће бити задужена за одржавање.Да ли сте кадри за то?

2.

На питање људи који су пролазили кроз Тополу „ А шта је „оно“ преко пута поште?“. Одговор би био сличан као за пошту, само је у одговору реч пошта замењена са апотека или КУД .

Питање за добитнике последњег извлачења;

Чињеница је да је сам центар у језивом стању, да ли и даље планирате да престрављујемо пролазнике кроз Тополу која због својег сивила и оронулости изгледа на аветињски град из којег је живи свет побегао? Зар не желите да својим суграђанима и путницима намерницима или пролазницима приуштите ведрије боје и реновиране зграде?

Изазов:

ЧИКам вас да будете сложни, да ступите у контакт са приватницима (којима можете на други начин да се одужите-сем ако нису изгубили поверење у вас) који би финансирали реновирање зграде у којој вежбају деца (деца којом се Топола хвали и дичи се успесима КУД-а), да им се обезбеде потпуно добри услови за рад, нова фасада, нови излози као и могућност за јавни преглед њихових наступа и успеха, да и сама зграда коначно добије сјај попут њиховог успешног рада уназад толико година.

3.

Опленачка улица…На западу би вам рекли „…лепа…“ и чуо би се један многосекундни тајац који би указивао да је нешто погрешно. Шта!? Можда је то питање које вас не мучи много, али мислим да јавност заслужује да зна. Наиме НИКО вам јавно не би забранио асфалтирање овакве саобраћајнице, али вам то не би препоручио. Зашто? Зато што је прилаз споменику и светињи. Калдрма је некада била и требала да остане као подсетник. Зашто су дата одобрења да свако гради како хоће свој дом у Опленачкој (то је титовска тактика-нек лаје док траје), стриктно се требало држати захтева да је одобрен само стил који одговара изгледу некадашњих старих српских домова . Али… За разлику од запада ми не умемо да истакнемо и ценимо оно што имамо. Дворци разних луцидних перверзних европских владара су на цени не због њихове доброте и лепоте већ због довитљивости и маркетинга њихових суграђана.

Питање за добитнике последњег извлачења;

Можете ли ублажити пад вредности ове улице?

Изазов:

Да сe покрене пројекат којим би се дужином целе Опленачке улице (са обе стране) изградила за све домове иста врста ограде (типа камен и гвожђе) са пола метра на уштрб тротоара (којег ни нема), али не да га сулудо и узалудно плаћају грађани који живе у тој улици. Враћање калдрме до хотела је пожељно из више разлога.Ово је место: у којем се чува део српске историје, у којем се налази светиња, у којој почивају чланови краљевске лозе и не тако небитна чињеница да умањујете могућност брзих и сулудих вожњи свих учесника у саобраћају.

4.

Стање наших образовних центара је језиво. Сви знамо да је ситуација лоша, али то није оправдање(дете је прошле године добило потрес мозга због пада у неравном ходнику основне школе). Једино су зидови стабилни све остало је под великим знаком питања.

О гарантовању сигурности деце у основној школи такође треба говорити.

Гимназија…ух шкакљиво

Питање за добитнике последњег извлачења;

Када сте задњи пут прошли кроз образовне центре Тополе да ли вам је нешто засметало? И… да ли вам смета када у школском дворишту на месту где деца треба да се играју младићи шетају пит-булове без корпе?

Изазов:

Сачувати децу да се не саблазну од неспособности одраслих да се суоче са проблемима!

Још једном искрене честитке добитницима избора…

Гром из облачног неба

Конституисана је власт у Тополи.Кад? Па кад него у четвртак кад би иначе.Резултате знамо,чаршиске приче такође,скоро да нас ништа није требало изненадити па ипак…Председник Општине Драган Јовановић се потрудио да нас подсети да смо „сви ми помало социјалисти“ На мала врата и без обзира на комодитет сопствене победе је увео Тополске Социјалисте у актуелну власт.Ради се о добро познатим кадровицима још из времена Милошевића чије је чињење и не чињење народу добро познато.

Не могу а да се не запитам зашто?Вероватно да постоје практични и прагматични разлози,“виши циљеви“неко склон теоријама завере би додао и људе из сенке ,тајна друштва,витезове од еуро крема и ко зна шта још постојеће и имагинарно.Обзиром да нас је још Домановић жигосао размишљањима „обичног српског вола“покушајмо заједно да лоцирамо суштину.

Председник Драган Јовановић,је припадник и потпредсеник Нове Србије,странке којој би национ и његово очување требао бити на првом месту.Својом реториком, али и делима је овакав став више пута потврдио.Најбољи пример су догађаји из Аранђеловца од пре пар година са скупа Пешчаник где је директно оспорио и онемогућио нападе аутора Пешчаника на Српски народ у центру Шумадије.Проглашен је за организатора и инспиратора и трпео је велики притисак владајућег режима.Борис Тадић тадашњи Председник Србије је јавно тражио да се процесуирају коловође и организатори митинга а сам догађај је у прорежимској емисији Утисак недеље био и утисак недеље и утисак месеца и кандидат за утисак године наравно у негативном смислу.

Тада смо били веома поносни на њега и многи су у њему видели младог национално профилисаног лидера .

Шта је од тог идеала остало данас?Јефтино оправдање у локал патриотизму не може да прикрије одсуство сувислог циља за који се вреди борити па можда и жртвовати.Не могу да се не запитам да ли је тај човек изневерио све оне који су гласали за њега и да ли су помало гласали и за социјалисте.

А можда ја нисам у праву можда сам оптерећен прошлошћу и вероватно не умем да препознам тајминг за опрост дугова,поништавање бројчаника на нулу.Па шта ако су ти људи и њихова власт оштетили и оптеретили нашу генерацију одузeвши јој 15 најбољих година па шта ако смо због тога били прогнани од остатка света,па шта ако смо се борили против њих,па шта ако су нас годинама поткрадали на изборима мењајући изборну вољу грађана,па шта зар је то битно?

Скоро да сам себе убедих -битно је ,а и сетих се кад жртва заволи мучитеља то је посебан сегмент психопатологије.

Немам ја софтвер за то и не желим да заборавим још мање да се волим са њима а теби Председниче пуно среће и чувај се…

Драган Живојиновић

Хуманитарни мост

На кућни праг 37-годишњег Александра Чолића из села Љубесела код Тополе, оболелог од убрзаног старења мозга, Удружење српске братске помоћи из Канаде недавно је упутило помоћ у вредности око 400 долара. Тако ови хуманисти настављају да испуњавају дато обећање да ће Александру на свака три до четири месеца помагати у оквиру својих могућности.

Колико смо само захвални свим члановима Удружења српске братске помоћи из Канаде, као и њиховом председнику Браниславу – Банету Живановићу из Торонта, заиста је тешко речима описати. Остаћемо њихови дужници докле год будемо живи. Овога пута, захваљујући њиховој помоћи, успели смо да покријемо све трошкове Ациног лечења у бањи „Селтерс“ у Младеновцу, али и моје, као његовог пратиоца. Њему боравак овде на рехабилитацији много значи. Пре свега, зато што има прилику да скоро по цео дан буде у природи, јер га после вежби обавезно изведем напоље у колицима, али и остварује контакт и са другим људима, што код куће то није могуће. Морам признати да се овде препородио, иако обоје знамо да за његову бољку правог лека нема и да га само лекови, без којих не може ни један дан, одржавају у животу – испричала је Љиљана Чолић нашим новинарима у телефонском разговору, јавивши се из бање.

Само неколико дана по доласку у свој скормни дом, Чолићима су стигле нове пошиљке и добро расположење задржали су и мајка и син. У свакој пошиљци били су лекови без којих је Аца у међувремену остао, а у државне апотеке не стижу нове залихе.

Посебну захвалност дугујем нашој доброчинитељки Дани Вацев из Минхена, родом из Димитровграда, јер нам је на нашу молбу одмах упутила кутију лека „буспар“ од 10 мг. Дивно је знати да имаш неког тако поузданог, неког на ког се увек можеш ослонити. Захвални смо и Снежани и Милану Хајдуковићу из Аустралије који су нам, по ко зна који пут до сада, посалали кутију „цоензџма љ 10“ од 100 мг. Кутију истог лека послао нам је и анонимни донатор за кога сам нажалост заборавила одакле је. Надам се да ће ми опростити и да зна колико му може бити мајка захвална кад њеном детету пошаље таблете који му живот значе. Како су ми сви ови људи небројно пута до сада помогли, говори о њиховом златном срцу – испричала је Љиљана Чолић, пожелевши да се још једном захвали и свим осталим хуманим земљацима који им годинама помажу и њеном сину живот продужвају.

ПОЗИВ ДОНАТОРИМА

Ако желите да се укључите у неку од акција Хуманитарног моста, јавите се на е-маил адресу hmost@frvesti.com. : Добићете адресу и број телефона породице којој желите да помогнете и договорити се са њима о начину доставе донације. Информације можете да добијете и од новинара Хуманитарног моста телефоном на бр: +381 11 31 93 771 и +381 11 31 90 924.

ИЗВОР ПОДАТАКА СА:http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Nemacka/Humanitarni-most/225948/Banja-leci-dusu-a-lekovi-telo

Отворено писмо српском роду

Отворено писмо српском роду

Иван Лекић у Тополи 6. маја 2012.

 

ДАНАС БИРАМО, А ОД СУТРА СВИ ИСТУ СУДБИНУ ДЕЛИМО

Браћо и сестре помаже Бог,

Данас на дан Св.Ђорђа (Ђурђевдан) када Србија бира свог председника, свој парламент и свог градоначелника, не могу, а да не поделим са вама своје саблазно питање које верујем све нас мучи: Имамо ли између кога изабрати ?

Зашто вас то питам, па питам вас зато јер сам сведок времена у коме су вредније ноге у пса но срце у детета, у коме су блудници претежнији но праведници, у коме лудаци проповедају док мудри ћуте јер од лудих се до речи доћи не може, у коме само власт на превласт живи, а све остало преживљава.

Па ако се питате браћо и сестре зашто нам је лоше, зар вам није јасно да није зао час ни зло место већ смо ми сами себи зли људи?

Како би то стари гуслар реко: Као да смо Бранковића сорта или деца Милоја трнавца, кад у срцу старе нам Србије, Зукорлиће гласмо радије но Глишиће наше нај милије.

Кога сте гласали, гласали сте! Ко је победник још се не зна али зна се које изгубио, а изгубио је и Душан и Стефан, и Лазар и Милош, а са њима и сав Српски род. Још једном сте драги моји послужили само да Лопову оправдате покрадено.

Данас Србија дугује много, а они који долазе неће враћати тај дуг него ће још зајмити, а они који нам и зајме њих наше паре и не интересују, они и не желе да им ми вратимо паре већ желе да нас купе као робље.

Када се све одузме и сабере разум каже бежи из Србије… Али Зар се за то Гарашанин по Церу јурио и обадве руке изгубио? Зар се зато Синђелић убио? зар је зато Ђорђе црну главу дао?

Србија ће живети док је часних Срба и Српкиња, а када и они нестану ни Господ нас више погледати неће. Зато приђите браћо и сестре, приђите децо Српскога рода, приђите и помозите да се расути саберемо, да се пали уздигнемо, да се игубљени пронађемо.

Зато приђи Српски роде, чуј гуслара старог песму, па се сети свог порекла, своје вере и слободе. У данима који следе чувај живот рода свога, чувај части лозе своје, чувај душу свог народа!!!