НЕодговорност извођача

Задњих дана Топола одаје утисак једног великог градилишта. Иза сваког ћошка се нешто копа, полажу се цеви, каблови и слично.  Заиста рекло би се нешто је кренуло напред.

Међутим када се човек мало удуби у ту слику и почне да запиткује шта се све то ради долази до следећих одговора: Екипа која ради гасификацију је пресекла телефонске водове и у крају нико нема телефон. Због тога је ту и екипа Телекома која чека да се ови претходни (изазивачи проблема) склоне па да крену да поправљају сноп телефонских каблова.

Са друге стране града екипа градског водовода ради на полагању водоводних цеви и успут сече прописно обележени, магистрални, фибер-оптички вод и том приликом оставља централну и јужну Србију без интернета и телевизије.  Наравно не задуго ту  је и екипа оптичара са каомионом и неопходном опремом да то поправе. Несклад је у томе што је екипи водовода требало 2 минута да направе проблем, то је екипи оптичара требало 14 сати да исти отклоне и тако 2 пута за 7 дана. Једина разлика како рече један од оптичара јесте у томе што су изазивачи проблема у првом случају били људи из екипе за гасификацију који када су већ видели шта су урадили, прописно сачекали екипу оптичара и понудили помоћ у механизацији. Док са друге стране наши водоснабдевачи када су већ поред бетонског стуба за обележавање вода откопали и жути песак и жуту траку и покидали кабл, сконтали су да није паметно задржавати се на месту злочина.

Епилог је такав да и сама општинска управа остаје у два наврата без интернет сервиса, локални интернет сервис провајдер губи 2 највећа комитента из иностранства, а корисници телефоније и интернета су изфрустрирани.

Поставља се питање да ли су катастар водова, бетонски стубови за обележавање водова под земљом и жута трака на којој ћирилицом пише да је испод подземни кабл (фибер оптички вод) проблем или су сами извођачи радова проблематични ?

 

195-та годишњица смрти

Годишњица смрти Ђорђа Петровица Карађорђа који је убијен 25.07.1817год у Радовањском Лугу поред В.Плане.

Помен ће бити обележен данас у Цркви светог Ђорђа на Опленцу.

Крај саркофага прослављеног српског војсковиђе представници Министарства рада и социјалне политике, високе делегације Министарства одбране и Генералштаба Војске Србије, Општине Топола, као и представници невладиних организација опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, положиће ловорове венце и одати Карађорђу државне и војне почасти.

Обележавање 195. годишњице смрти утемељитеља нововековне српске државе организовао је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Ђорђе Петровић Карађорђе био је предводник Првог српског устанка и један од најзначајнијих војних заповедника у Србији у периоду између 1804. и 1813.

Његови највећи успеси на бојном пољу били су бојеви на Иванковцу 1805, Мишару и Делиграду 1806. и борбе за ослобођење Београда 1807. године.

Када се тајно вратио у Србију да би припремио нов устанак, Карађорђа су, по налогу отоманске власти која је за то сазнала, 25. јула 1817. године, у Радовањском лугу код Велике Плане, убили његов кум, војвода Вујица Вулићевић и Никола Новаковић, обојица људи Милоша Обреновића.

 

 

http://www.facebook.com/photo.php?fbid=3513275318119&set=o.57335308113&type=1&theater

Ko čuva čuvare (Quis custodiet ipsos custodes)

Taj  drevni zapis ,opisuje stalnu potrebu čovečanstva da objasni predanost i doslednost zadanom cilju.

Svedoci smo međusobnog optuživanja i prebacivanja ko to ima pravo i ko će to lepo da nam čuva Zadužbinu,vezano za tekst objavljen čak i na našem portalu. Istine radi ovo su činjenjice a vi sami izvedite zaključak.

Javnost nikad nije upoznata sa željom a kamoli testamentom Kralja Petra I.

Do devedesetih godina je bilo zabranjeno zvonjenje zvonima Oplenačke Crkve.

Tek u XXI veku je dozvoljeno Bogosluženje u Hramu.

Crkva na Oplencu je po mnogo čemu jedinstvena ali  i po naplati ulaza u nju.

Komunistički režim se nikada nije odrekao upravljanja nad kompleksom.

Ko bi po vama iz prikazanog  trebao da nasledi prethodnog Čuvara koji je po sopstvenoj izjavi pripadao „određenim strukturama“ i da li bi to kadrovsko rešenje trebao da izrodi lokalni političar kome je jedini adut za ovo konstantno naručivanje pesme „Morem plovi jedna mala barka…“ili Udba.

Pitanje je retoričkog karaktera i ne treba odgovarati na isto.

Uvlačiti u čitavu priču Aleksandra Karađorđevića i njegov doprinos odlučivanju je naivan jer on čovek nikad nije naučio srpski jezik dovoljno da bi pratio fabulu.

Dragan Živojinović-Misleći  Srpski Bik

Задужбина…..

Дешавања око Задужбине цео текст пренет из дневних новина.   11.07.2012.

Александар Карађорђевић погазио
тестамент свог прадеде

Вишедеценијску традицију руковођења Задужбином Краља Петра Првог на Опленцу прекинуо је принц
Александар Карађорђевић и именовао Управни одбор мимо знања локалне управе.

ТОПОЛА – Вишедеценијску традицију руковођења Задужбином Краља Петра Првог на Опленцу прекинуо је
протеклих дана принц Александар Карађорђевић, чиме је погазио тестамент свог прадеде из 1914. године, изјавио је
данас председник општине Драган Јовановић.
Он је рекао да су Задужбином од краја Првог светског рата, па чак и у периоду комунистичке владавине, увек
руководили људи из Тополе и околних села, што је била жеља краља Петра и што је записано у његовом тестаменту.
Задужбином, која је поклоњена народу Србије, руководио је Управни одбор од пет чланова. Јовановић је рекао да је принц
то сада изменио и да је именовао Управни одбор мимо знања локалне управе и то са шест чланова, а за вршиоца дужности
управника поставио Владана Живуловића из Београда, који ради за „неку канцеларију НАТО пакта“.
„У протеклом периоду у Задужбини се налазило 40.000 литара најквалитетнијег вина и већина тога је незнаним путевима
отерана за Београд. То је огромна вредност, а то нико не може да контролише“, рекао је председник општине Топола.
„Та општина је улагала значајна средства у Задужбину и било је замишљено да обезбеђује доходак привредним пословима и
да се не наплаћују улазнице хиљадама посетилаца који долазе на Опленац, а сада нема никаквог приступа“, рекао је Јовановић.

извор:http://www.kurir-info.rs/print/aleksandar-karadordevic-pogazio-testament-svog-pradede-clanak-314321

http://sumadijapress.co.rs/index-p107-c65.html

http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/oplenac:-negodovanja-zbog-odluka-princa-o-upravljanju_330425.html

Тадићево право лице

Председник Демократске Странке и бивши председник Србије Борис Тадиће је на завршеном „Кроација самиту“ коначно показа право лице његове политике и својим потезом дао јасан и не двосмислен одговор зашто су се шиптари овако лоше понели према Србима и њиховим светињама  на косову у задњих 10 година.

Меморијални баскет турнир „ЗОРАН ТОНЧИЋ“ 2012

Од 13 до 15.07 2012 на теренима ОШ „Карађорђе“ у Тополи одржаће се традиционални меморијални турнир у баскету.

Турнир ће бити у две категорије до 18год. и преко 18 год.

Уплате по екипама су 1000 дин.

Пријаве на бр.тел. 065/832-54-36

Фејсбук страница:меморијални баскет турнир  Зоран Тончић

Зла остава – готова штета

 

Преиспитивањем себе па онда своје породице, затим фамилије, пријатеља па онда тек целе околине можемо доћи и долазимо до понекад више него застрашујућих закључака. Ипак већина ће реаговати са речима „Ма ко га …“ .Бојим се да тај став доноси свој нашој деци једну тежу и опорију будућност.

Било би луцидно очекивати да ћемо сви прихватити један од изазова који није нимало лако бреме. Не треба превише ни осуђивати људе који нису успели да се изборе са болесним друштвеним нормама. Али онај који има петљу нека проба да се ухвати у коштац са изазовом скраћено названим „одради га брате како ваља“!

Од мене родитељи нису „захтевали“ завршено факултетско образовање, али су га по природи ствари очекивали. Тужно, али моја диплома је остала са закључком „гимназијалка“ још додатак она је тамо из неке варошице од које је и Бог дигао руке. Отац-нико битан, мајка-ни она, брат-ма ајјјдееее итд, стање новчаника-плитко. Прелазим на други део – моја деца:ако сам ја била небитна моја деца су тек на нивоу зрнцета прашине у пустињи. Њима радници у школским установама сигурно неће уделити осмех више, јер је дете ирелевантног родитеља, а и ако се побуним то је равно са чињеницом да се нико битан није бунио због неправде над њима..Све у свему ја сам ирелевантна особа за систем и Београдски или светски естаблишмент.

Уххх да ли да се вешам или да бирам атрибуте свог самоуништења? Хехе. Ни једно ни друго, изабрала сам најгору варијанту да покушам да задржим стопала на земљи. Признајем ни тај део није лак. Све ово ме ипак неће пољуљати у мом ставу: дете моје драго ако будеш столар столица мора да буде чврста и стабилна и мора да остане таква наредних „икс“ година, а не да се расклима након два-три седења на њој, ако си ауто-механичар онда одради посао како треба, не дај Боже неко да погине због твог немарног рада или не знања. Ако не знаш научи или питај некога ко то зна или уступи место ономе ко је бољи. Будеш ли завршио факултет “угасио си га“ ако само прођеш кроз факултет. Мораћеш да владаш материјом и широм од захтеваног градива. Оно што је најбитније мораћеш увек да кажеш „добар дан“ или још прече „помаже Бог“ и кад год ситуација налаже да питаш „Комшија треба ли ти помоћ?“. Као и ако некада будеш доведен у ситуацију да мораш да удариш немој да промашиш или да не обориш…

Оно што јесте изазов за нас међународне „пропалитете“ јесте да останемо људи који ће свој део посла одрадити најбоље што умеју. Када би се то од већине прихватило вероватно би била објављена узбуна о ширењу вируса опаснијег од „птичијег“ или „свињског“ грипа. Замислите страхоте да добијемо епитет човека коме су морално – етичке норме „просто“ природна ствар.

Шалу на страну чињеница је да из разговора са децом која уписују средње школе нисам чула никога да је рекао да ће покушати да одради посао што је боље могуће (ма колико слабо плаћен био) или да научи што више (ма колико то тешко било)-та категорија не постоји у разговорима. Морате признати да смо им ми помогли да констатују да од поштеног нико није имао зараду, али смо заборавили да им кажемо да нас „ у мраку не чека нико са пајсером да нам ломи ноге“. Помогли смо им да закључе да само поједини начини пословања доносе брзу и добру зараду. Сада ћу можда успети и да вас насмејем „ Е Колумбо што не рече брате да ти треба навигациони, сада нас не би болела глава због погрешне холивудске идеологије…“.

Чињеница је да смо највеће и најмудрије главе отерали из околине, јер нисмо умели да их прихватимо, разумемо и подржимо у њиховом стваралаштву, једино што нам реално преостаје је да покушамо да спречимо котрљање низбрдо штићењем оног што имамо и стварањем са оним што нам је на располагању. Тежак али једини сигуран начин да спречимо „готову штету“.

Тачка слободног приступа интернету

Већина нас из Тополе сматрамо Тополу као туристичку дестинацију што она наравно и јесте. Међутим и ако наше место располаже добрим туристичким ресурсима самим туристима нисмо посветили довољно пажње да би задовољни услугом и условима напустили наше место. Поље деловања на поправљању тог статуса је широко и ја се у овом тексту макар за сад нећу бавити свим недостацима јер нисам довољно компетентан, исто ћу сузити само на један аспект из моје професије, а то је приступ бесплатном бежичном интернету. Колико ми у том погледу заостајемо постало ми је јасно прошлог лета, односно после одмора проведеног у Неа Врасни, Ставросу, Тесалоникиу и Бањи Ковиљачи. Можда вам чудно звучи али Бања Ковиљача по питању слободног приступа интернету не заостаје ништа за другим наведеним локацијама. У самом РХ центру бање постоје минимум 3 приступне тачке са којима је покривен цео центар и парк који припада вилама у центру. На моје одушевљење квалитет бежичне мреже је био довољан да осим мене који сам у парку користио бежични линк за интернет разговор са Канадом задовољи још пар корисника који су са преносним рачунарима били присутни у парку и у башти виле у центру. Тада сам разумео колико Топола касни са овим типом услуге, а одмор сам продужио јер поред добрих интернет линкова на наведеним дестинацијама моје физичко присуство у фирми није било неопходно.

 

Управо овим текстом желим да покренем акцију активирања приступних тачака бесплатном бежичном интернету за туристе и занима ме мишљење вас који познајете Тополу и Опленац, још боље ако сте туриста које су то локације на којима би вама овакав вид услуге био користан?

 

Предлог 1, клупице иза Цркве:

 

 

 

 

 

 

 

Предлог 2, клупице испред цркве:

 

 

 

 

 

 

 

Предлог 3, клупице око ћупа: