Ексхумирани остаци кнеза Павла

Лозана — Посмртни остаци кнеза Павла, књегиње Олге и кнежевића Николе Карађорђевића ексхумирани су данас на гробљу у Лозани.

Посмртни остаци биће уз највеће државне почасти сахрањени 6. октобра на Опленцу, у крипти цркве Светог Ђорђа, пренео је РТС.

Њихови посмртни остаци биће изложени 4. и 5. октобра у Саборној цркви у којој ће бити служена литургија за упокојене и помен.

Организациони одбор Владе Србије за пренос посмртних остатака чланова породице Карађорђевић, којим је председавао председник Србије Томислав Николић, 21. септембра је донео одлуку да се једни поред других на Опленцу сахране кнез Павле, књегиња Олга и кнежевић Никола.

Кнез Павле Карађорђевић, некадашњи намесник Краљевине Југославије, рехабилитован је 15. децембра 2011. године, чиме је поништена одлука из 1945. којом је проглашен за ратног злочинца и чиме су му одузета грађанска права и имовина у земљи.

Сајам запошљавања

Тополска испостава крагујевачке филијале Националне службе за запошљавање организоваће сутра (четвртак, 27. септембар), у хотелу „Опленац“, од 11 до 15 часова сајам запошљавања.
Учешће на Сајму пријавило је 19 послодаваца , а у понуди је 47 слободних радних места. Траже се конобари, кувари, возачи, пекари, машински техничари, металостругари, металоглодачи и још нека занимања.
Незапослена лица имаће прилику да у директном контакту са послодавцима добију информације о могућностима запошљавања и да предају радну биографију.
Тренутно се на евиденцији незапослених у општини Топола налази око 2.000 лица, од којих је 1.000 жена. Од укупног броја незапослених, највише је са трећим и четвртим степеном стручне спреме, њих 1.172. Најбројнији су млади до 30 година и старији од 50 година.

 

 

….http://www.sumadijapress.co.rs/?p=10866

Петар Божовић: Живот је јефтинији од смрти

23. 09. 2012 9:20 | Милан Бабић / Новости
Petar Bozovic Петар Божовић: Живот је јефтинији од смрти

Београд – Давно је патријархалне Црногорце на великом платну уводио у натуризам, а не баш тако давно прешао је у аскетизам. Тамо му нису тражили да исцепа чланску карту хедониста, а и карта пића остала му је иста.

Док у прстима врти чашицу домаће шљивовице на тераси „Мадере“, глумачка легенда и горостас нежног срца – Петар Божовић, присећа се сцене из „Љепоте порока“: сналажљивом кицошу Жоржу, којем се на крају усана оклембесила цигара, конобар снисходљиво честита на избору за директора:

„Реално, ја сам то и очекива. Ђе би вам био крај да сте ме још прошле године изабрали“, одговорио је „скромно“ Жорж.

Из те маестралне роле ђилкоша са Аде Бојане изродило се и наше прво питање за барда, који никада није бежао ни од политичких тема:

Где би нам био крај да су ови нови дошли раније, или да су они стари продужили још коју годину?

Тај текст смо Живко Николић и ја измишљали на лицу места. Те реплике време није појело. Долази ми на ум оно Матијино: „Докле ће ово, зна ли ико? Да ми је неко причао да ће ово оволико, не би веровао ни ово“. То сам говорио у Титово и у Слобино време и мислио сам да ће проћи. Али тек се изгледа сад изоштрава. Срамно је какви су нам политичари. Говорим уопште, да ми не замере ни ова нова ни стара власт. Њихова отуђеност од народа просто вређа. Код нас је политика постала могућност за богаћење. Ако ништа друго, надам се да ће ова власт спречити могућност да се „легално“ пљачка.

Остајете, дакле, верни вашој теорији да и даље летимо у месту иако се мењају политички системи, владе, министри…

И горе од тога. Србија је данас духовна гробница. Остављена на ветрометини, без икаквих институција. Уништена је породица, село, просвета… Данас је јефтиније бити жив него умрети. Не можете се сахранити ако немате пара. Млади поп говори како онај други има бољу епархију јер тамо плаћају више. Плаћа се рођење, плаћа се крштење. А људи имају пензију од 9.000 динара.

За прву глумачку награду добили сте комплет чаша јагодинске пиваре. Пошто више немамо ни домаће пиво, верујете ли циницима да ћемо распродати и воду и ваздух?

Реците прво ви мени одакле оволико страних банака овде? А народ све сиромашнији. Како то да немамо једну националну банку у којој би могао да држим неку цркавицу, ма како звучало примитивно патриотски? Нема је пошто је све транспарентно организовано. Доста ми је разних Ђелића и Влаховића који су овде дошли као спасиоци. Мени је мајка од Влаховића, па ми је он можда и неки род, али маните ме више тих њихових прича.

Прича Европа или Косово је опет неизбежна. Шта да бирамо?

Пре много година гостовали смо са представом „Горски вијенац“ у Пећкој Патријаршији. Падала је кишица, а около је било света. Љиља Драгутиновић игра сестру Батрићеву. Плаче онај народ, плачемо и ми глумци. А по Патријаршији бобоља камење које бацају Шиптари. Нека космичка сила вукла ме је да останем ту још који дан. Тад сам схватио да смо сви ми у ствари са Косова.

Колико дуго и немилосрдно морамо да се суочавамо са прошлошћу да бисмо били примеран кандидат за Европу?

Треба да се окренемо себи и ту нам није потребна помоћ невладиних организација, тих полушпијунских ћелија које доводе у сумњу исконске ствари. Они нам објашњавају и како да волимо своје дете, према најновијим истраживањима са тог и тог универзитета. А како бисмо преживели да нас мајке у збеговима нису чувале, да нас очеви на самрти нису помињали? Чекајте, јесу ли наши преваспитачи имали стогодишње ратове? Господо Немци, надмена аријевска расо, јесте ли ви имали Холокауст? Хоће ли лекције о хуманости да нам држе они што су децу у Мачви набадали на бајонете, док ми држимо њихове кости из Првог светског рата у Лазаревцу, на Опленцу и којекуда…

Изгледа да сте од оних који не верују да наша анархична природа може да се удене у стриктне европске калупе?

Нећемо крепати ако не уђемо у Европу. Нисмо пропали ни када смо пребегли преко Албаније са краљем и целом отаџбином. На Убу сам пре два дана приредио донаторско вече за изградњу спомен-костурнице сувоборским јунацима. Било је дивно. Питају ме после тога новинари шта то за вас значи? Како шта ми значи? Ако не осећамо кости својих предака, ко ће други? Децу морамо учити да поштују претке, да се врате родитељима и вери.

Прихватате ли поделу на небеску и прагматичну Србију?

Ово прагматична никако не стоји. Без праве небеске Србије, у духовном слислу, нема ни ове друге. Ми смо биолошки уништени после Првог светског рата, а Други светски рат нам је донео братоубилаштво које и данас постоји. То је највећа казна за наш народ.

Јесте ли размишљали о томе да би неко ново спајање република бивше СФРЈ у ЕУ било добро и по ваше здравље? Да ли је тачно да сте тугу због распада Југе гасили у пићу и храни и да сте се од тада драстично угојили?

Тачно је. Али шта ћемо ми оваквој Европи и она нама? Прво су нас раставили, па нас опет састављају. Ми смо од једног језика направили шест. А Бог нам је дао језик да нас одвоји од животиње.

Неки тврде да је опстанак овде могућ само приклањањем НАТО пакту, или ћемо бити убого пусто острво. Да ли је то сувише фаталистички?

О како би било лепо живети на пустом острву. Поготово када бисмо којим чудом стекли ту духовну пуноћу о којој маштам. Овде бомбардовање траје и дан данас. Сваког месеца неко погине од касетне бомбе. Зар не би било пристојно да нам та највећа армада која је бомбардовала малу Србију да и неку пару да склонимо те бомбе, пошто су их они посејали? Али неће. И даље ћемо да гинемо и лижемо им ципеле. То изгледа и одговара онима који су од наше војске направили ловачку дружину. Како да ти се син очеличи и да сутра буде домаћин када није служио војску? Не зна шта је топло, шта је хладно. Тај виче: жЛадна ми је вода, мааамааа. Амери се спремају за рат, ставили су Русима ракете под нос. А кад Путин изведе старе ракете за првомајску параду, онда кажу да Русија звецка оружјем.

Можда вас нова власт одобровољи овим приближавањем Русији…

То је одмрзавање, а не приближавање. До сада је било као да је Русија тамо негде иза Јапана. Срби у Републици Српској и даље гледају у Србију као у сунце иако им је Милошевић на Дрини ударао санкције. Тако и ми по словенском осећају морамо веровати у Русију. Велике силе немају милости према малима и често је Бугарска била већа миљеница Москви од Србије, али то не девалвира помоћ коју су нам, рецимо, пружили у Првом светском рату. Србе историја мора да учи и да не буду заборавни.

Када погледате распоред сила на мапи света, да ли је нови хладни рат најблажи исход?

Трећи миленијум је доба силеџијства. Донео је разарање великих цивилизација Вавилонаца, Сумераца, Месопотамије… То су ране које за собом остављају жандари света који Индијанце и данас држе у резерватима. Сада су дошли да усреће оне који су живели лепо и лењо у својој Африци. Падне им кокос на главу, они га поједу, улове рибицу… А онда су дошли усрећитељи који ће да вас уведу у нову глобалну веру коју вам у душу утерују бомбама. Кад су национални интереси почели да се протежу изван ваше куће, онда се то зло тешко зауставља. Отуда и не чуди када она ђубретара Олбрајт каже: јелж Руси мисле да је Сибир само њихов?

Слажете ли се да је ново доба свело човека на роботизованог конзумента?

Узаврела и незасита аждаја капитализма нуди одљуђење. Ово је глобални робовласнички систем. Мени је, рецимо, запањујуће да нова каста не иде за прелепим женама. Разумем људе који су све урадили да дођу до прелепе жене, али не разумем оне којима су у глави кола, бренд, одело, гиље, док лепотице шпартају поред њих. Они несрећници и не знају како је лепо седети на гајбицама испред продавнице мог друга Пеђе и пити жладно пивце.

Београд је брижна стрина

Својевремено сте емигрирали из „Бриона“ јер су укинули кариране столњаке и поставили елоксирана врата. Да ли је затварањем старих кафана стављен катанац и на боемски дух Београда?

Правио сам недавно једну серију о познатим кафанама – од „Знака питања“ до Скадарлије. Гашењем кафана узимају дух овом граду. Али без обзира на то, Београд је задржао нешто што мало ко има. Он сваког пригрли. Највећа је мајка, најбоља и најбрижнија стрина, дирљива тетка. Брат свакоме. Дођеш на Железничку станицу, пређеш 200 метара и ето те на Теразијама. На крову света. Одатле можеш да идеш где хоћеш.

Нема песме за Дукљане

Погађа ли вас то што су Србија и Црна Гора све удаљеније?

Зли нам говоре да смо теразијски Црногорци. Они нису чули ону стару „Пекове су дивизије освојиле Теразије“. Ја сам Србин из Црне Горе, али по менталитету нисам Лала или Шумадинац. Рекоше ономад и да су Дукљани. Нисам чуо ни за једног војводу дукљанског за којим је зажалила народна песма. Кад их питам где су се крили до сада, онда они пређу на Монте, мој те… Трагично. Мени је Црна Гора један од два родитеља и не одричем се ње. Што би била више њихова него моја?

Завет и парада

Чисто због континуитета дежурне јесење теме морам да вас питам и шта мислите о геј паради?

Предлажем Београђанима да пусте те људе да прођу. Ако им се не свиђа, нека окрену главу. То је намештена тема. Најарцава се клима ових других према онима. Зашто у тој паради, за нас оностраних, нема глумаца, политичара, црквених великодостојника, иако се зна да тамо има педера. Зашто они не дођу и кажу ми смо једни од вас. А не да гурају у ту гомилу анонимну децу, коју туку друга деца у име косовског завета. То је бесмислено.

_____________________________

Одломак из интервјуа Петра Божовића датог листу Новости, С. БАБОВИЋ | 22. август 2011.

* Колико вас је коштало то што нисте умели да ћутите?

– Слобода се плаћа, као и свако задовољство. Не мора ЕУ и НВО да ми прописује да ли и како треба да волим своје дете, или како да држим мачку. Та правила одређује она земља, откривена 1492. када је задња српска стопа потпала под турско царство. О чему причамо? Дође Клинтон у Црну Гору и захвали се Македонцима, а онда дођу сви ови политички магарци на вечеру с њим и не кажу му „где си дошао слоне, ово је Црна Гора, јеси ли ти нормалан?“

НОВА СЛОВА

– ПОСТОЈИ народни и кодификовани језик, овај други учиш, школујеш се. Нас су грдили па можда и тукли када смо изговарали те накарадне речи на начин на који се сада форсира. Морају некако да се сада разликују, да немају везе са Србима. Они су најпре били Дукљани, па постадоше Монтенегрини. Стиде се што су Црногорци. Када сам пристигао својевремено у Београд, све сам гледао мало с висине, али сада ме баш нешто мало срамота.

Комплетан текст можете прочитати на интернет страни: веза

 

 

Светски Комитет Птичара у Наталинцима

Први пут у Србији односно у Наталинцима се одржава 34-то Светско Првенство Птичара и Светско Првенство Svetog Huberta.

Одлука Светског Комитета Птичара је одобрила да се организује најважнији догађај за ловце са својим псима у Србији изражавајући велико поверење у нас као организатора у исто време.
Ово је велика част која је указана Организацијском одбор на челу са Микијем Марковићем који је припремио изванредне услове за све учеснике који су неопходни за успешан завршетак свих дисциплина у Светском првенству. Ово Светско првенство ће дефинитивно потврдити висок ниво обуке паса и вештине ловаца и водича у ловишту.

Такмичење ће се одржати од 17-21.10.2012 у Наталинцима.

Рођење Пресвете Богородице-Мала Госпојина

Дан општине Топола

Председник општине Топола Драган Јовановић, поводом Дана општине и општинске славе Рођења Пресвете Богороидице, у народу познатије као Мала Госпојина, званично је отворио кружни ток саобраћаја на раскршћу путева Топола-Аранђеловац-Београд који, са асфалтираних пет километара пута према Београду, на деоници Белосавци-Крћевац, представља савремену саобраћајницу.

Вредност инвестиције је 50 милиона динара, а радове је извело Предузеће за путеве „Београд“. Поред председника општине пресецању врпце присуствовали су и Владимир Чушев, амбасадор Белорусије у Србији, и Велимир Илић, министар грађевинарства и урбанизма у Влади Србије.
На свечаној седници Скупштине општине уручена су највиша општинска признања. Повељу „Рођење Пресвете Богородице“, за изузетне резултате и доприносу развоја општине Топола добили су Славица Мијаиловић, Душан Бајатовић, Удружење „Загрљај“ и Љубомир Тимотијевић. Захвалнице за помоћ у развоју општине Топола уручене су Храму „Светог пророка Илије“ у Горњој Трнави, Предузећу „Морсад“ власника Драгомира Савића, Слободанки Милованчевић из Тополе и тополском Карате клубу „Карађорђе“, месним заједницама Загорица и Наталинци, Драгану Мијатовићу, пољопривреднику из Белосаваца, и Ђурђији Матић, ученицаи осмог Основне школе ,,Милан Благојевић“ у Наталинцима.
Такође, одржана је литургија у цркви Пресвете Богородице у Карађорђевом граду. Литургију је служио епископ шумадијски господин Јован уз саслужење свештенства Опленачког намесништва, а улицама града под Опленцом прошла је литија.

Председник Скупштине општине, Гаврило Николић, отворио је у биоскопској дворани свечану седницу Скупштине општине. У присуству великог броја грађана и општинских званичника, седници су присуствовали кнегиња Јелисавета Карађорђевић, Владимир Чушев, Велимир Илић, Бојан Радовић, председник општине Аранђеловац и многи други представници градова и општина Србије.

Несаломиви 2011-12

Просторије КС „Муш“ на Н.Београду, 18.септембра 2011 године, биле су место окупљања правих и искрених заљубљеника у старо оружје. На традиционалном V турниру „Несаломиви 2011“, за разлику од претходних година, у изложбеном делу могао се видети нешто мањи број оружја, што је било и очекивано, јер су поједини такмичари користили оружје клуба.
На турниру су највише били изложени Бровнинг пиштољи у разним калибрима и моделима (ХП, ГП као и M1910/22), који су углавном остали на показном столу, док су се такмичари одлучивали за већ трофејне Парабелуме и Валтере П-38. Такође, велико интересовање колекционари су показали за изложене врло лепе примерке пушака (петларе, дротаре…) са предивним гравурама и уметничком обрадом дрвених кундака.Нарочито радује добра посећеност турнира као и знатан број такмичара из разних делова Србије, Хрватске и Аустралије. Учешће на турниру је узело и неколико претходних победника турнира (Синиша Вујић, 2010; Првослав Обрадовић, 2009.), а одличан резултат и четврто место остварио је колекционар и истински заљубљеник у стрељаштво Чедомир Познановић из Загреба.

Учеснике и посетиоце турнира је поздравио др Горан Бојовић председник колекционарске секције НАОС-а пожелевши им добродошлицу а такмичарима сигурну и мирну руку. Такмичарски део је почео око 12 часова по утврђеним правилима. Сваки такмичар, од њих укупно 25, имао је право на 3 пробна и 5 такмичарских метака а гађало се са удаљености од 15m. Да популарност легендарних пиштоља и револвера не опада доказ су и три првопласирана такмичара који су заједно незнатно старији од ових престижних примерака који су се изванредно показали у њиховим рукама.

Победник турнира „Несаломиви 2011“ је Дамјан Арсић из Тополе,

који је са пиштољем Парабелум погодио 47 кругова. Поред дипломе и медаље за освојено I место победнику је припао и бодеж краљевине Југославије (фирме Статус Стил из Земуна), као и прелазни пехар „Несаломиви“. Дамјан је стални учесник турнира а ове године му је пошло за руком да буде и његов освајач. Друго место диплому, медаљу и етно буренце (дар колекционара Драгана Радивојевића из Лазаревца) добио је Немања Маринковић из Београда који је и 2010. године био на турниру другопласиран. Он је до другог места дошао распуцавањем у другом кругу (први круг 46 кругова) када је гађајући из Валтера Р-38 погодио 28 кругова (три метка). Посебну драж турниру дала је Јуришић Милана, која је на свом првом учешћу гађајући из Волтера Р-38 освојила треће место (први круг 46 кругова) у распуцавању 27 кругова, и којој је припала диплома медаља и етно буренце. Из истог пиштоља је распуцавао и Чедомир Познановић, који је са погођених 46 кругова био у конкуренцији за друго, односно треће место, али са погођених 26 кругова, ипак му је припало четврто место.

Комплетна листа такмичара са постигнутим резултатима: линк

Жива полемика каква је обично у овим ретким приликама окупљања колекционара и заљубљеника, водила се и овога пута с тим што је главни акценат стављен на периодичну легализацију оружја (коју је предложио НАОС) као и једна од најинтереснијих тема о пријави старог оружја и добијању одобрења за исто. Актуелност ове теме је нарочито битна из финансијског угла, јер старо оружје по овом основу не подлеже плаћању годишњег пореза.Проглашење победника и поделу награда предузимљиви људи из НАОС-а су искористили да се захвале: На медијској подршци коју је пружио специјализовани часопис „Калибар“. Главном спонзору фирми „Статус Стил“ из Земуна која већ традиционално постаје дародавац I награде. Домаћину турнира К.С. „Муш“ у чијој стрељани су учесници и посетиоци у пријатној атмосфери могли и да разгледају преуређену и надасве богату збирку оружја. На основу годишта победника, виђених примерака, беспрекорну организацију, као и остварених контаката и разговора који су се могли чути на турниру, оваква манифестација не само да је јединствена на ширем подручју већ указује да ће се времешни лепотани још дуго виђати на стрелиштима и измамљивати уздахе правих обожаваоца и заљубљеника.

Извор: линк

 

Саобраћајна незгода на путу Топола-Жабаре

У саобраћајној несрећи, у селу Жабаре, јуче, око 12,20 погинула је Бранислава С. (78) из  села Горович.

Путничко возило ‘фолксваген поло’, којим је управљао Слободан Р. (60) из Клоке, на путу Топола-Жабаре, ударило је у колобран, слетело у канал поред пута и преврнуло се на кров. Слободан Р. је возилом управљао у алкохолисаном стању и кретао се неприлагођеном брзином.

Бранислава С. Која је била путник у возилу подлегла је повредама у Дому здравља ‘Свети Ђорђе’ у Тополи, док је Марко Р. (18) задобио лаке телесне повреде.

Слободану Р. одређена је мера задржавања у трајању до 48 сати. Он ће данас, уз кривичну пријаву, због основа сумње да је извшио тешко дело против безбедности јавног саобраћаја, бити спроведен истражном судији Основног суда у Крагујевцу.

Затворен саобраћај за Београд

Због завршне фазе радова на  кружном току у Крћевцу (популарном крсту) од сутра ће бита затворен саобраћај за правац Крћевац-Београд.

Ради се завршни слој асфалта који ће бити до уласка у Белосавце.Па ће у употреби бити алтернативни правци за:

Београд преко Орашца ,за Белосавце преко Копљара или Клока-Наталинци-Топола.

Крај радова и враћање саобраћаја у нормалу се очекује у петак.

Карађорђевићи ће бити сахрањени на Опленцу, Николић председник Организационог одбора

Влада Србије донела је на данашњој седници одлуку о образовању Организационог одбора за пренос посмртних остатака чланова породице Карађорђевић у породичну крипту цркве Светог Ђорђа на Опленцу.

За председника Одбора именован је председник Србије Томислав Николић.

Принцеза Јелисавета Карађорђевић, ћерка кнеза Павла, потврдила је да ће посмртни остаци бити пренети у крипту на Опленцу 6. октобра ове године.

Она је додала да ће протокол преноса посмртних остатака одредити Влада Србије, као и све државничке почасти коју припадају једном шефу државе као што је био намесник кнез Павле Карађорђевић.

Влада Србије одобрила је данас пренос посмртних остатака кнеза Павла, кнегиње Олге и кнежевића Николе Карађорђевића из Лозане на Опленац.

Члан Крунског савета Драгомир Ацовић поздравио одлуку Владе Србије истичући да је то добра вест и дуго очекивана одлука. Ацовић је у изјави за Тањуг подсетио да се посмртни остаци краља Петра налазе у црвки у Чикагу, а краљице Марије на краљевском гробљу у Виндзору. Краљица Александра сахрањена је на краљевском гробљу Татој крај Атине, а краљевић Андреј у Калифорнији.

Породици Карађорђевић, која је владала Србијом до избијања Другог светског рата, током комунистичке владавине, био је забрањен повратак у матичну државу.

…..http://www.blic.rs/Vesti/Politika/341851/Karadjordjevici-ce-biti-sahranjeni-na-Oplencu-Nikolic-predsednik-Organizacionog-odbora