„Раша Плаовић“ Игору Ђорђевићу

На Великој сцени Народног позоришта обележен 144. рођендан куће традиционалним уручењем годишњих награда и признања. „Раша Плаовић“ Игору Ђорђевићу


НА Великој сцени Народног позоришта у четвртак је обележен 144. рођендан куће традиционалним уручењем годишњих награда и признања: награду „Раша Плаовић“ која се додељује за највеће вредности позоришне глуме на београдским сценама у протеклој сезони, добио је Игор Ђорђевић за улогу Ставрогина у представи „Зли дуси“ у националном театру. У образложењу жирија наводи се да његов лик „није остао само филозофска идеја већ да се актуелизовао као савремена жива, несвакидашња личност, препознатљива у овом времену раслојавања и многоструких идентитета“.
– Мени је било доста што сам у оваквом друштву номинованих, а сад и награђених. Овом приликом треба изговорити неке речи попут „част“, „обавеза“, „задовољство“… Али, добијено признање је дошло као последица тешког рада, а не циљ. Посвећујем га мојој ћерки Петри… – рекао је Игор Ђорђевић за „Новости“.

 

У образложењу жирија, између осталог, наводи се да „без дијапазона глумачких средстава с којима овај уметник располаже – од изванредне говорне артикулације (вероватно с најбољом дикцијом и говорном радњом међу млађима) до бриљантне телесне експресије коју је захтевала поставка „Злих духа“ – не би могао да се оствари овакав досег осавремењивања класичног дела Достојевског“…
* Није мали комплимент процена да имате најбољу артикулацију и дикцију међу колегама?

– Обраћам на то пажњу, поготово на артикулацију. Када сам дошао на новосадску Академију уметности, била је благо речена, лоша – објашњава награђени глумац. – Уз напоран рад и инсистирање, пре свега моје професорке Виде Огњеновић, успео сам да схватим колико је значајно артикулисати реченицу: без ње нема ни артикулисане емоције. И данас сам стално у некој врсти тренинга. У безброј пута поновљеним реченицама, мењању логичких акцената, брзалицама. И све тако док ми не уђу у „крвоток“, толико да о томе више и не морам да мислим на сцени. Иначе, Зоран Радмиловић је један од разлога због којих сам уписао глуму. Био је из Зајечара, а говорио перфектно! Чак је умео вешто да се поиграва са сваком врстом дијалекта.

* Имате једанаест „живих“ представа и то само на матичној сцени?

– Слободног времена је, чини ми се, све мање. А кад га добијем прође ми у „хистерији“ како да га што боље искористим. Трудим се и да свој глумачки посао радим као да се одмарам, да ми је истинско задовољство и нека врста одбране од свакодневних животних, „оперативних“ обавеза. Има и улога које вас одмарају: у „Веселим женама виндзорским“ могу да будем растерећен, за разлику од Ставрогина. Када су на репертоару „Зли дуси“ цео дан проведем у лику, тек сутрадан изађем из Ставрогина. Али, чак и у таквим глумачким задацима има места и сцена у којима глумац може да предахне. Ако ти их редитељ не нађе, мораш да их пронађеш сам.
* Како проналазите простор за паузу?

– Пауза се увек гради с партнером, потом и с публиком. Глумац треба да осети кад пауза више говори од најлепше написаног монолога. С храброшћу и поверењем у самог себе, с осећајем докле с њом треба да се иде и кад би могла да почне нека врста нелагоде, и у ансамблу и у публици. Онда се пауза прекида. По томе се театар разликује од других медија, филма и телевизије. Само он допушта тако суптилну комуникацију с гледалиштем.

* Критика каже и да је један од ваши дарова дубока проживљеност емотивних стања лика, што вас повезује и с „глумачким претком“ Рашом Плаовићем?

– Глумац мора да буде поштен. Ниједан лик Достојевског не може да се одигра „на технику“. Она је само средство којим се артикулише унутрашња, дубока дилема лика коју тумачи. Захтева једну врсту интелектуалног залагања, па и политичког читања. Таква врста улоге има и моралну тежину, дотиче сва питања која и данас себи постављамо о слободи, уређености друштва, положају човека. Све оно што свакодневно „вртимо“ у медијима.

*Понављању опробаних глумачких средстава понекад не успевају да измакну ни старији и искуснији, Вама, засад, то успева?

– То је мој уметнички императив. Да имам посла са што различитијим ликовима и да их разноликијим средствима дочаравам. Глума није лака, али треба тако да изгледа. Што би рекао Пеца Ејдус, цитирајући ону рекламу, ако мислиш да можеш боље –just do it!

 

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:407345-Igor-Djordjevic-Gluma-je-potreba-za-razumevanjem

Саопштење председника

Драган Јовановић
Пријатељи,ситуација са водом постаје све критицнија,прва јутарња информација из комуналног је била да је доток воде из Јарменоваца на историјском минимуму, јарменовацка река буквално пресусује и од како постоји ЈКСП Топола никада мањи доток није био, на залост после разговора са Бојаном Павловицем председником опстине Арандјеловац који ми је рекао да је и Водојаза код њих на критицној тацки… само сам помислио да ли има краја лосим вестима, најава прогнозе за следецу недељу показује да од кисе нема ни трага, цели дан сам провео у јурњави за новцем да вец у понедељак поцнемо са радовима на новим бусотинама….колико је то хитно да то ни пролеце не мозе да цека!!! Министарство градјевине и урбанизма це нам помоци са 10.000.000 динара, ми цемо улозити до краја год јос 5 милиона, најмање да добијемо нова извориста у Тополи, директор комуналног це у понедељак бити код Веље у Министарству са пројектном документацијом да кренемо са „крецаном“ извористем у Кривој бари, поцињемо у најгоре могуце време када је крај године и када пара нигде нема, али ста да се ради, времена за цекање нема, а Вас молим за стрпљење, али и обецавам да цемо до пролеца имати нове капацитете са питком водом у самој Тополи, који це смањити зависност од исцрпности потока и јарменовацке реке…

 

http://www.facebook.com/dragan.jovanovic.7792052

ОПЛЕНАЦ-непозната историја

Књига „Опленац – непозната историја”, отворила је у Тополи расправу, али и расветлила нове детаље о склоништу изграђеном 1950. године у највећој тајности, а за које се до данас није ни знало.
Аутор књиге „Опленац – непозната историја“ Игор Петровић каже да је склониште било намењено тадашњем најужем руководству Југославије, као што су Тито, Ђилас, Кардељ, Ранковић и многи други у случају да “против њих војно интервенише непобедива Стаљинова Црвена армија”.
Период о коме књига говори је доба Резолуције Информбироа, када је Опленцу и намењена улога командног центра за одбрану државе о чему је својевремено посведочио Коча Поповић, тадашњи начелник Генералштаба.
– У књизи сам објавио до сада непознате детаље из историје Опленца, нарочито за време и првих тридесет година после Другог светског рата као и оне у вези изградње, намене и тачне локације тајног склоништа – објашњава аутор романа, Игор Петровић.
Извори
Књига “Опленац– непозната историја” је објављена ове године. У попису библиографије, може се видети да аутор користи више од 150 извора као што су архивска грађа, необјављени документи, интервјуи и преписке, објављене монографије и чланке, стране и интернет изворе. Из садржаја сазнајемо о престижу Опленца у периоду од 1947 до 1977. године јер су га посетили многи еминентни политичари бивше Југославије са Титом на челу, инострани привредници, високи црквени званичници, спортисти, писци, уметници и многи други. За отварање склоништа били су заинтересовани и председник општине Топола, Драган Јовановић, као и Влада Републике Србије, али када ће бити доступно јавности и када ће се знати шта се све дешавало током историје на Опленцу постаје пројекат о коме ће се тек говорити.Аутор је у писању књиге користио казивање Павла Миликића, познатијег као Паја са Опленца, дугогодишњег управника, прво одмаралишта које је било затвореног типа, а онда и Управе Владе Србије на Опленцу.
Миликић је дошао на Опленац 1. септембра 1947. године, а решење о постављењу је потписао тадашњи председник Владе, др Благоје Нешковић.
– То је, заиста, интересантно јер се ни тада, а ни данас председник Владе се не бави персоналним питањима, а ово је био изузетак, ваљда због важности намењене улоге коју ће Миликић обављати у наредних 30 година на Опленцу – рекао је Петровић и додао да је и документ о постављењу објавио као факсимил у књизи.
Паја са Опленца остао је једини живи сведок ове, до сада, чуване тајне. Наиме, вече уочи доласка специјалних јединица и техничара за изградњу склоништа, стигла је наредба из Београда да се комплетан персонал повуче са Опленца осим тадашњег управника одмаралишта Миладина Јаћимовића, Крагујевчанина кога је рат затекао као ученика Учитељске школе у Јагодини, борца Прве пролетерске бригаде и учесника Игманског марша, као и Миликића.
Паја је био присутан када су склоништа грађена и затворена. После тога све је враћено на своје место, а улаз камуфлиран па остаје непознаница до данас. Треба напоменути да нико није имао приступ Опленцу током тих радова, осим генерала из Генералштаба војске Југославије. У наредних 30 година Миликић чува средства за отварање улазних врата и о склоништима може да раговара једино са везом у Генералштабу, тачније, са једним капетаном бојног брода.
– У току рада на рукопису књиге, Паја са Опленца је отишао у Агенцију за безбедност да провери са надлежнима да ли може кезивати у књизи о тајном склоништу. Неколико дана после провере јављено му је да они немају податке о склоништу те не постоји препрека да о њему говори – закључио је Петровић.

 

 

Са језера и пецароши одјурени

Пецароши из риболовачког друштва „Клен“ више тамо не пецају, а у катастарске књиге језеро није ни уписано, у смислу закона о водама, већ као пољопривредно и шумско земљиште у својини Републике Србије.
Из правца Београда, на самом улазу у Тополу, са десне стране простире се Тополско језеро окружено шумом. Могући предиван призор грађани Тополе али и посетиоци могу одмах да забораве. Језеро је запуштено, прљаво, а чак је и пецање на њему забрањено.
Пецароши из риболовачког друства Општинске организације спортских риболоваца „Клен“ из Тополе највише жале за неискоришћеним потенцијалима језера. Они више на том језеру не могу ни да уживају у пецању.
– Није никада било превише рибе, јер је прљаво, али волели смо да се дружимо, забацимо удицу, па некад се деси и да нешто уловимо. Сада нам је и то забрањено – каже Мирослав, тополски пецарош.
Језеро је на површини од око два и по хектара и многи тврде да је његова санација неопходна. Да је језеро загађено, то сви виде, међутим многи не знају зашто је то тако.
– У близини језера налази се насеље Љубесело које нема решено питање отпадних вода и путем канала поред пута индиректно улази у језеро и загадјује га – објашњава Виолета Говедарац, правница јавног предузећа Дирекција за изградњу општине.
Више од 50 процената грађана који су учествовали у анкети Шумадијапресса у Тополи мисли да је језеро најмање искоришћен ресурс овог града.
Грађани мисле и да, поред пецања језеро може да буде и права мала туристичка атракција. У анкети су се нашли и предлози како би се језеро могло искористити, а грађанима је чини се најзанимљивија могућност доброг провода поред воде.
Прављење сплавова на којима би се уживало у храни и пићу, грађани кажу да би била најбоља инвестиција. Набавка малих чамаца и педалина за децу и одрасле би такође био леп начин да се проведе дан, а Тополци тек на треће место стављају купање у језеру.
Ипак, чини се да ће становници овог шумадијског градића још дуго чекати да пецају, друже се или чак купају у језеру јер према урбанистичким плановима није дозвољена градња било чега, на пример сплава на језеру, мада у Дирекцији за изградњу кажу да се може се градити у околини и близу језера.
Било како било, све док се не реши питање отпадних вода из насеља Љубесело и не прочисти језеро, вероватно се нико неће наћи да гради ни у самој близини језера, а и на купање и пецање можемо да заборавимо.

 

http://www.sumadijapress.co.rs/index.php/topola-sa-jezera-i-pecarosi-razjureni/

ЕКОПАТРИОТЕ ТРАЖЕ ОСТАВКЕ !

ЈАВНИ ЗАХТЕВ ПРЕДСЕДНИКУ ВЛАДЕ РАДИ ПОДНОШЕЊА НЕОПОЗИВЕ ОСТАВКЕ НА ФУНКЦИЈЕ У ВЛАДИ И ПОЛИЦИЈИ

 

Због кршења моралног кодекса о забрани коришћења деце у политичке сврхе јавном изјавом којом је злоупотребио малолетног и невиног унука покојног Слободна Милошевића изједначавајући га са хрватским генералима Антом Готовином и Младеном Маркачем, изјавом да би: ,,…извођење почетног ударца лопте на фудбалском дербију репрезентација Хрватске и Србије за квалификације за Светско првенство…било идентично као кад би у реванш сусрету у Београду, почетни ударац извео унук Слободана Милошевића.ˮ

Наведено поређење малолетног унука покојног Слободана Милошевића са хрватским генералима, одговорним за ратни злочин и геноцид над српским народом, не би могао да учини ниједан одговоран политичар нигде на свету. Тим пре, пошто Слободан Милошевић није правоснажном пресудом Хашког трибунала оглашен кривим за ратни злочин и геноцид, због чега нема право да у име Владе Републике Србије инсинуира да је Слободан Милошевић ратни злочинац.

Поред тога, овом изјавом је починио кривично дело клевете малолетног лица инсинуацијом из чл. 171 став 2 КЗ Републике Србије, као и кривично дело политичке дискриминације. Пре тужбе старатеља малолетног унука Слободана Милошевића због клевете, очекујемо јавно извињење председника Владе малолетном унуку Слободана Милошевића и српском народу, због одбране злочина хрватских генерала инсинуирајући равнотежу злочина са хрватске и српске стране. Док председник Владе Србије износи инсинуације о равнотежи злочина са хрватске и српске стране, Хрватска је своје злочинце бранила и подржавала, а Србија је све своје генерале који су одбранили српски народ испоручила Хашком суду утркујући се у посипању пепелом пред онима којима су нас бомбардовали уранијумским бомбама на прагу 21. века.

Обзиром да ова изјава није прва проблематична изјава председника Владе, јер је изјавама о Косову и Метохији и прислушкивању нанео велике штете српском народу и полицији Србије, на шта се надовезало неовлашћено заступање Србије у преговорима о КиМ у Бриселу, јер Народна скупштина није усвојила платформу за преговоре, ова последња неодговорна изјава би требало да обележи крај политичке каријере једног недораслог политичара.

На основу изнетог, јавно захтевам од председника Владе да одмах поднесе оставке на функције у Влади и полицији, јер околности превентивне безбедности Републике Србије, то нужно захтевају.

 

Председник Екопатриотске коалиције-ОПСТАНАК

Никола Алексић, с.р.

 

Извор: http://ekopatrioti.rs/javni-zahtev-premijeru-dacicu/

Вебрадио Опленачке мреже

Поштовани пријатељи!

Имам част и задовољство да вас обавестим да се наш културно-информативни пројекат „ОПЛЕНАЧКА МРЕЖА“  полако али сигурно развија. Ако сте којим случајем пропустили да слушате УЖИВО емисију „УПОЗНАВАЊЕ“ која је емитована у суботу 17. новембра 2012. са почетком у 22:00 часа. Ништа не брините! Постарали смо се да приредимо снимак и илуструјемо са фотографијама наше рок групе „Погрешна одлука“ односно ОПАСНА ОДЛУКА.

Радимо локално од Тополе па до Малмеа, а чујемо се глобално и до Канаде. Студио ИЗВОРНИК домаћин и водитељ Драган Петровић, звани Пера Шарм. Помоћни студио ВЕНДОЛАНД у Малмеу стриминг рекординг Ђорђе Ђекић, или Ђоле од Тополе. Видео монтажа и фотографије Ђекић Драган од Опленца, познатији као Ђеле. Захваљујемо се фирмама IVANEL.NET и DD IT Consulting и DJD Art Production и Parfymeriji SHARM.

Упознајмо се са нашим тополцима и сазнајмо како су постали од „погрешне одлуке“ ОПАСНА ОДЛУКА. Чланови групе: бубњар Гоџа Горан Ивић; басиста Ђема Стефан Дикић; ритам гитариста Миге Стеван Благојев; соло гитариста Урош Стојић. Тонмајстор и сниматељ демо снимка Пера Шарм Драган Петровић. Пријатно слушање! http://youtu.be/B11MguabM1E

 

СНИМАК

На Опленцу и краљица Александра и Андреј

Спрема се повратак посмртних остатака четворо чланова породице Карађорђевић. Британски двор одобрио пренос посмртних остатака из Виндзора. На Опленцу и краљица Александра и Андреј.

ПОСЛЕ кнеза Павла и чланова његове породице, до краја идуће године ће, како сазнају „Новости“, у крипти Цркве Светог Ђорђа на Опленцу бити положени и посмртни остаци краљице Марије, краља Петра Другог, краљице Александре и краљевића Андреје. Чланови породице Карађорђевић су о томе водили званичне разговоре у САД, Грчкој и Великој Британији, где српски монарси почивају.
– Наша очекивања да ће краљица Марија, краљ Петар, његова супруга краљица Александра и брат краљевић Андреј крајем наредне године бити сахрањени у породичној цркви Карађорђевића на Опленцу су реална.

Толико времена је потребно и због тога што треба најмање 6 месеци да се позову и да се организује долазак у Србију чланова страних династија – каже Драгомир Ацовић, први човек Крунског савета.

„Новости“ сазнају да би прва требало да буде сахрањена краљица Марија, супруга краља Александра Карађорђевића и бака принца Александра.
Краљица Марија почива на гробљу у Фрогмору, близу виндзорског замка, поред краљице Викторије и других рођака британске круне. У својим писмима Краљевском двору и породици Карађорђевић британска краљица Елизабета је написала како она када одлази у Виндзор посећује гроб своје рођаке Марије.

Како Новости сазнају, што се тиче краљице Елизабете, пренос ковчега краљице Марије на Опленац је готова ствар.

Породица Карађорђевић је у два наврата питала британску краљицу Елизабету за дозволу. Први пут је краљица Елизабета одговорила питањам: „Да ли знате да је Србија спремна да прихвати и сахрани краљицу Марију Карађорђевић?“

Када је добила потврдан одговор, британска краљица је одговорила да је она сагласна да се краљица Марија врати кући. Поручила је да очекује службени захтев Владе Србије и да је спремна да га у најкраћем могућем року испуни.

– На потезу је држава Србија, која треба са британском владом да реши захтев породице Карађорђевић и да краљицу Марију сахрани на Опленцу, на достојанствен начин и уз државне почасти – тврди Драгомир Ацовић.- Ради се о веома важном политичком и историјском чину, којим треба да се испоштује национална традиција и покаже достојанство српског народа – каже Драгомир Ацовић.

Како нам је рекао професор Оливер Антић, члан Владине комисија за пренос посмртних остатака и сахрану чланова краљевске породице, у току су договори са породицом Карађорђевић и контакти са представницима САД, Велике Британије и Грчке.

– Активно радимо на преносу посмртних остатака чланова династије у Србију. Како је реч о сложеној дипломатској активности, то се неће догодити тако брзо. Жеља нам је да се пренос ковчега и поновна сахрана обаве заједно за све чланове краљевске породице, ако је то могуће. Ако не, на Опленцу ће бити сахрањени двоје по двоје. Краљица Марија и краљевић Андреј, и краљ Петар и краљица Александра.Сахране ће бити обављене уз све државне почасти, највероватније крајем идуће године – потврдио нам је професор Оливер Антић.

 КРАЉ Петар Други је 1970. године сахрањен у манастиру Свети Сава у Либертвилу, краљевић Андреј 1990. у манастиру Нова Грачаница код Чикага. Престолонаследникова мајка, краљице Александра од Југославије, сахрањена је 1993. године у Грчкој, а краљица мајка Марија, од 1961. године почива у Великој Британији.

Два инкубатора за ЗЦ Аранђеловац

Београд — Представници Фонда Б92 уручили су данас два нова инкубатора гинеколошком одељењу Опште болнице у Здравственом центру Аранђеловац.

Средства за набавку нове опреме обезбедио је директно Фонд Б92 у склопу велике хуманитарне акције „Битка за бебе“.

Нове инкубаторе за потребе најмлађих Аранђеловчана уручио је Веран Матић, председник УО Фонда Б92.

„Данашњом испоруком успели смо да остваримо још једну малу победу будући да смо задовољили потребе ове установе за новим инкубаторима. Ипак, пред нама се налази још много посла како бисмо успели да за болницу у Аранђеловцу обезбедимо и сву другу неопходну опрему као и средства којим би се хитно обавила санација трошне унутрашњости и климатизовале собе у којима леже породиље“, рекао је Матић приликом посете Здравственом центру Аранђеловац и позвао све потенцијалне донаторе да се прикључе овој борби.

У наставку акције „Битка за породилишта“, за потребе Опште болнице Здравственог центра Аранђеловац потребно је набавити: транспортни инкубатор, реанимациони и акушерски сто, аспираторе, ЦТГ апарате и суве стерилизаторе. Такође, у овој установи је хитно потребно урадити реконструкцију постојећих зидова и у потпуности реконструисати купатила, уз увођење нове водоводне инсталације. Истовремено, потребно је обавити и замену унутрашње столарије, која је у изузетно лошем стању.

Веран Матић позвао је компаније из Аранђеловца, као и локалну самоуправу који се до сада нису укључивали у ову националну акцију, да се придруже решавању ових потреба породилишта у свом граду, јер је то елементарна обавеза према родитељима и бебама, као и особљу здравственог центра.

Данашњем уручењу нових инкубатора, присуствовали су директор Здравственог центра Аранђеловац, др Цветко Јеличић и директорка Опште болнице, др Милица Перишић, који су након постављања плочица са именом донатора на нову опрему, повели представнике Фонда Б92 у обилазак одељења.

Др Јеличић и др Перишић нису пропустили прилику да се овом приликом захвале Фонду Б92 на свему учињеном током акције „Битка за бебе“ и пожеле им пуно среће у наставку борбе у „Бици за породилишта“.

….http://www.b92.net/novo/index.php