Када кажем „запад“ не мислим на интелигенцију!

 

О каkве су улице ЗАПАДА… Само то човек да види-од милине и чистине не можеш очи да одвојиш…Добри аутомобили, културни возачи, нема вике, нема псовке, нема трескања, нема истресања цигарете кроз прозор аутомобила. Широки тротоари, две и три траке за аутомобиле, чишћење улица и тротоара је наравно редовно. Е да видите ту лепоту. ТО је да човек седне и да се не испрља.

А онда стаје мерцедес (неке класе С или томе слично) укључи „културно“ сва четири мигавца отвори гепек и из гепека извуче нешто што личи тепих стазу. Ту малу тепих стазицу стави на тротоар и на лицу места почиње да се клања свом Алаху. НЕМОЈТЕ да вам падне на памет да га гађате јајетом или каменом – на првом месту није Богоугодно јер смо православци, а са друге стране то би вас коштало протеривањем из земље и великим постом за ваш новчаник. Просто речено вишеструко се не исплати.

Онда дубоко удахнете и кажете његова држава стоји иза њега, А ИЗА НАС? Па иза нас стоје неке Сеобе, Први и Други светски рат, Голи отоци, логори и жртве на које смо заборавили јер нас од тога боли глава и то је било (како ми то сурово кажемо) одавно. Добро је заборавити и опростити, још боље би било да нас наша стара добра клетва „да Бог да ми се опаметили“ не врати на исту позицију из које се на својој кожи учи историја која се упорно понавља.

Сад већина нас помера столицу у назад и виче „Не д`о Бог никоме па ни нама“ док други део додаје „Не понуди Боже“, а Бог (не знам одакле му толико стрпљења) као да каже „Да их пустим још мало, можда се сете и досете“.

Узимајући у обзир број глупости који су наши очеви починили према себи и нама, на број глупости које чинимо себи и нашој деци, као и број глупости које чине наша деца – Господ Бог заиста има велику главобољу и велику љубав према нама свима.

Наиме у периоду од 20-их до 90-их година прошлог века бежала су нам браћа у Америку, од 60-их кретали су у БРД т.ј. Немачку, током 80-их сви смо још увек бивали уљушкани у Титовом крилу, а 90-их бежали су ко је где стигао.

Најтужнији део приче је тај што смо ми некада били, и нажалост још увек јесмо, они који чисте улице у Немачкој и учествују у грађењу великих и лепих зграда којима се дивимо, купујемо њихове добре половне и нове аутомобиле (а наши инжињери учествују у стварању истих), плаћамо им кирије, порезе, услуге, купујемо њихову робу остављајући им новац, време и простор да креирају светску политику која нас је, нажалост, крајем 90-их ударила лопатом у потиљак.

Стигле су нам и Ускршње честитке са запада чије последице осећамо и осећаће деца наше деце.

А ми Срби и даље храбро узвикујемо западу примите нас у Европску Унију. Бићемо добри и послушни. Применићемо ваше законе (које и сами не поштујете) остварићемо ваше снове османлијског царства, и неуспехе Првог и Другог светског рата претворити у успех, отворићемо и радње у којима се купују минијатурне тепих стазе за клањање, изградићемо и верске објекте за ваше миљенике…само нас примите у ваше отмено друштво са белим рукавицама.

У међувремену на немачкој телевизији (N-TV) редовно су документарне емисије типа „Ромулово благо“ (које иначе није Ромулово него припада Афричком континенту са којег је Хитлеров послушник то украо и однео у Немачку) затим емисију са насловом „Одбројавање до 100годишњице Првог светског рата“ (поставља се логично питање-шта они то одбројавају) и тако даље, а када се прошетате немачким улицама (које су наши несрећни дедови очеви или браћа реновирали и градили) погледајте и натписе на споменицима и појединим зградама, видећете да сеју међу својом децом много већу мржњу према нама него што смо је ми посејали икада игде.

Наиме на споменицима и појединим зградама можете видети овакве плоче са текстовима „ова зграда је реновирана након бомбардовања 1945“ (без објашњења ко и зашто ју је неко бомбардовао), затим „овај споменик је подигнут недужним жртвама Првог светског рата“(у те жртве нису сврстали наше дедове или прадедове), Гаврило Принцип је у Босанским уџбеницима већ квалификован као терориста.

И тако даље и даље и далеко им лепа кућа и њима и њиховој перфидности и изопачености.

Сада треба поставити питање – шта остављамо својој деци као наследство, да ли да беже на запад и потпомогну финансирању нове хајке на преостало православство и Србију или да им одамо тајну да интелигенција није у белим рукавицама уклетог запада већ је у сељаку који се прекрсти па крене да сеје. Размислите да ли је глуп онај који сеје и ствара или онај који купује.

 

Маријана Ковачевић

 

7 одговора на „Када кажем „запад“ не мислим на интелигенцију!“

  1. …pa draga Marija, ne znam koliko imate godina/ja imam 44/ ali da mi, ili ne daj Boze, nekom mladjem, umesto urbane sredine nudite kao resenje, arhaicne slike lepe Sumadije…..deluje li inteligentno? Naravno sad bih trebalo da se pravdam, da sam Serbin i sl, ali bre aman narode, ako nemate adekvatna resenja za nasu kulturu..bolej nam ne nudite nista, jer ko bi se zalepio za ponudjeno…
    U svakom slucaju sa srecom, samo pokusajte da nalazite resenja, kritike nam svima vise jako malo znace.

  2. Поштовани господине(или мени драже „брате“)Срђане,
    Драго ми је да сте прочитали чланак, још драже ми је што сте противник критике и поборник идеје или предлога. Оно што ја могу да предложим је да останете наш читалац и да скупа са вашим пријатељима и ви дате предлог или пример који ће овој нашој омладини показати могућност успеха или последицу свог дела. Ја ћу засигурно изнети своје предлоге у неким од својих текстова – а ви ћете, надам се, изнети ваш став. Свако добро вам желим
    С поштовањем Маријана Ковачевић

  3. Обратите пажњу! почели сте да пишете непажљиво мешајући латиницу и ћирилицу. Зашто? Будите доследни у избору писма, јер писмо је основни темељ културе.

    Братски поздрав у Христу

    Ђеле

  4. Сада треба поставити питање – шта остављамо својој деци као наследство, да ли да беже на запад и потпомогну финансирању нове хајке на преостало православство и Србију или да им одамо тајну да интелигенција није у белим рукавицама уклетог запада већ је у сељаку који се прекрсти па крене да сеје. Размислите да ли је глуп онај који сеје и ствара или онај који купује.
    ——————–
    Не нападају они нас зато што смо православни а ни зато што смо Срби већ зато што имамо ту карактеристику да набијамо свима прст у око. Кад треба треба, ништа спорно али зашто то радимо кад не треба. Друга ствар, у општини Топола има пуно оних који су радили и још увек раде у иностранству. Они свој радни век проводе тамо а овде троше новац. Нешто спорно? Да ли сте Ви схватања да треба да се врате у Србију? Ја мислим да не. Зашто би и шта би то они овде радили? Вероватно ништа, неко би негде уложио а велика већина би паре потрошила за пар година па опет назад у ту Јевропу на коју се тако јако кука. С разлогом или не то је друга прича.
    Следећа ствар, Ви можда имате , рецимо, имање које Вас носталгично држи ту где јесте. Шта ћемо са онима који сем главе немају ништа? Свако нека бира своју срећу, овде или тамо. Зашто би неко жртвовао нешто за ништа? Да ли би сте Ви то урадили?
    Такође, причате о неправди запада према нама. Јесте било тако, али је било и да је наш естаблишмент радио све да буде како они кажу. Нама су Американци давали одрешене руке да решимо унутрашње проблеме СФРЈ, нисмо то урадили у прописаном року па су се окренули другима (читај Хрватима) да заједно реше проблем Србије. Јел било неопростивих грешки запада према нама? Јесте било. Али зашто тај запад да их не прави кад смо ми СРБИ правили неопростиве грешке према нама самима. Да ли мислите да је запад требао онда више да нас воли него ми сами себе?
    Неко је негде лепо написао: Тајланд има цунами, ми имамо нас.

  5. Драги Бојане,
    има једна стара КАД ОДЕШ КОД ЉУБАВНИЦЕ-ПИТАЈ СЕ КО ТИ ЈЕ КОД ЖЕНЕ…Ја бих то мало преформулисала кад одеш на запад питај ко долази у (на) твоју земљу. Немам решење за свако питање, земље(имања) немам и ја као и ти имам главу и својих 10 прстију али имам шта да кажем својој деци а и они имају шта да кажу иако су мали.Веруј ми ако почнемо да ценимо оно што имамо и одбацимо америчке филмове у којима сви људи морају да имају базене и добре аутомобиле већ смо у великом добитку. Моћ стварања је ретка у свету који има све…а похлепа је велики и гадан терет.

  6. Маријана,
    веома добро разумем шта хоћете да кажете али се веома често дешава да наши стручњаци одлазе у иностранство јер су принуђени да оду. Овде они немају шта да раде а ни на чему да раде.
    Са другим делом могу да се сложим са Вама, ми ипак не ценимо довољно оно што имамо посебно ако га сами нисмо зарадили.

Затворено за коментаре.