Пуцање у погрешну мету даје праве резултате

Поштовани читаоци,

Овим текстом желим да вам скренем пажњу на обману коју медији спроводе поводом афере Викиликс.

Да ли је могуће да тзв слободни медији толико лоше раде свој посао да је било неопходно да се окупи мала група активиста и објави више документованих, политички осетљивих па и тајних информација него сви слободни медији заједно на овој планети? Ово и није неко питање јер је одговор јасан! Како је онда могуће да се тако нешто догодило? Па могуће је јер тзв слободни медији у ствари и нису слободни већ строго цензурисани  и контролисани.

Господин који заслужује Нобелово признање, а коме намерно нећу споменути име је 2006 године дошао на идеју да документовано зло објави на интернет адреси www.wikileaks.org и аргументовано укаже на кривца. Док су објављиване службене преписке из земаља трећег света све се чинило у реду. Међутим убрзо је истина почела да смета Америчком и Европском естаблишменту јер је управо њихова политика идентификована као нај веће зло.

Под маском националне безбедности одмах се реаговало тако што су под притиском Америчке владе све битније финансијске организације и банке блокирале банковне рачуне Викиликса, Европа води кампању гашења интернет сервера, док глобални медији прикривају зло и злочинца тиме што скрећу пажњу јавности на самог дистрибутера информација који у овом случају не би смео бити битан. Превасходно је битна сама информација и оно на шта она указује.

О каквом се злу ради народ Србије је осетио на сопственим леђима током акције „Милосрдни Анђео“ 1999. године Међутим и поред тога данас то није никаква сметња да Србија постане део ЕУ или НАТО. Ова контрадикторност националног интереса није производ слабог памћења код Срба већ производ чисте медијске кампање вођене задњих 12 година.