ОПЛЕНАЦ-непозната историја

Књига „Опленац – непозната историја”, отворила је у Тополи расправу, али и расветлила нове детаље о склоништу изграђеном 1950. године у највећој тајности, а за које се до данас није ни знало.
Аутор књиге „Опленац – непозната историја“ Игор Петровић каже да је склониште било намењено тадашњем најужем руководству Југославије, као што су Тито, Ђилас, Кардељ, Ранковић и многи други у случају да “против њих војно интервенише непобедива Стаљинова Црвена армија”.
Период о коме књига говори је доба Резолуције Информбироа, када је Опленцу и намењена улога командног центра за одбрану државе о чему је својевремено посведочио Коча Поповић, тадашњи начелник Генералштаба.
– У књизи сам објавио до сада непознате детаље из историје Опленца, нарочито за време и првих тридесет година после Другог светског рата као и оне у вези изградње, намене и тачне локације тајног склоништа – објашњава аутор романа, Игор Петровић.
Извори
Књига “Опленац– непозната историја” је објављена ове године. У попису библиографије, може се видети да аутор користи више од 150 извора као што су архивска грађа, необјављени документи, интервјуи и преписке, објављене монографије и чланке, стране и интернет изворе. Из садржаја сазнајемо о престижу Опленца у периоду од 1947 до 1977. године јер су га посетили многи еминентни политичари бивше Југославије са Титом на челу, инострани привредници, високи црквени званичници, спортисти, писци, уметници и многи други. За отварање склоништа били су заинтересовани и председник општине Топола, Драган Јовановић, као и Влада Републике Србије, али када ће бити доступно јавности и када ће се знати шта се све дешавало током историје на Опленцу постаје пројекат о коме ће се тек говорити.Аутор је у писању књиге користио казивање Павла Миликића, познатијег као Паја са Опленца, дугогодишњег управника, прво одмаралишта које је било затвореног типа, а онда и Управе Владе Србије на Опленцу.
Миликић је дошао на Опленац 1. септембра 1947. године, а решење о постављењу је потписао тадашњи председник Владе, др Благоје Нешковић.
– То је, заиста, интересантно јер се ни тада, а ни данас председник Владе се не бави персоналним питањима, а ово је био изузетак, ваљда због важности намењене улоге коју ће Миликић обављати у наредних 30 година на Опленцу – рекао је Петровић и додао да је и документ о постављењу објавио као факсимил у књизи.
Паја са Опленца остао је једини живи сведок ове, до сада, чуване тајне. Наиме, вече уочи доласка специјалних јединица и техничара за изградњу склоништа, стигла је наредба из Београда да се комплетан персонал повуче са Опленца осим тадашњег управника одмаралишта Миладина Јаћимовића, Крагујевчанина кога је рат затекао као ученика Учитељске школе у Јагодини, борца Прве пролетерске бригаде и учесника Игманског марша, као и Миликића.
Паја је био присутан када су склоништа грађена и затворена. После тога све је враћено на своје место, а улаз камуфлиран па остаје непознаница до данас. Треба напоменути да нико није имао приступ Опленцу током тих радова, осим генерала из Генералштаба војске Југославије. У наредних 30 година Миликић чува средства за отварање улазних врата и о склоништима може да раговара једино са везом у Генералштабу, тачније, са једним капетаном бојног брода.
– У току рада на рукопису књиге, Паја са Опленца је отишао у Агенцију за безбедност да провери са надлежнима да ли може кезивати у књизи о тајном склоништу. Неколико дана после провере јављено му је да они немају податке о склоништу те не постоји препрека да о њему говори – закључио је Петровић.