ТОПОЛА

33594Топола се као насеље први пут помиње у време Аустријско – Турског рата и аустријске окупације северне Србије од 1717 до 1739 године. После потписивана Пожаревачког мира 1717 године улазила је у оквир Крагујевачког дистрикта под именом Допала.

Топола је првобитно постојала као село Каменица које се налазило крај истоимене речице. На друму ка Београду, код места званог Кречане, постојало је велико дрво тополе крај кога су се кириџије заустављале, одмарале и договарале за састанке „код тополе“. Тако је старо име села Каменице замењено новим Топола.

Данашњу варошицу основао је Вожд Карађорђе Петровић око 1781. године на десној обали речице Каменице. Ово Карађорђево насеље је уништио Кучук-Алија у Првом српском устанку, када је пустошећи Шумадију 1804. године у нападу на Тополу запалио Карађорђеву кућу. Наставак насељавања Тополе започео је изградњом утврђеног града 1805. године. Вожд је на месту своје уништене куће саградио нову, дво спратну, а поред ње и друге зграде. Све је то оградио палисадама са пушкарницама и тако од Тополе направио утврђено насеље. Са успешним развојем српског устанка Топола је као Карађорђева престоница добила и већи политички значај. Карађорђе је упериоду од 1808. до 1813. године преуредио и још јаче утврдио свој град изградивши високе, широке и јаке одбрамбене зидове, куле, конаке, школу, цркву и друге зграде. Топола је постала центар државног живота и зборно место народа из ослобођених и неослобођених крајева. У њој је Карађорђе примао и стране посланике.

Иако је центар Шумадијске нахије био у Крагујевцу, Топола је по значају била испред Крагујевца, као престоница устаничке Србије где је живео Вожд. При обнављању Тополе, Вожд је нарочиту пажњу посветио зидању цркве Пресвете Богородице. Као оснивач нове династије, он је цркву подигао као своју задужбину и у њој своју породичну гробницу. Градња цркве је почела 1811. године и зидана је на свод, са једним кубетом и звонаром у југоисточној кули тврђаве, у којој су била три звона изливена у београдској тополивници. То су прва звона која су се огласила у слободној Србији. Црква је била покривена ћерамидом, а кубе клисом. Гробница је била постављена у цркви уз иконостас. Завршни радови и патосирање пода каменом из Студенице, ентеријер и живописи урађени су до јула 1813. У јесен исте године Србија је окупирана, а Турци су цркву запалили.

Са пропашћу Првог српског устанка и Топола је тешко страдала. Тек саграђен град Турци су порушили, па од њих су остали само зидови рушевине. Поновни полет у развоју Тополе осетио се тек доласком на власт Карађорђевог сина Кнеза Александра Карађорђевића, који је обновио је очеву задужбину, сазидао конаке, гостионицу и касарну за кавалеристе. Напорима Кнеза подигнуте су свештеничка кућа, школа, среска и општинска кућа, успостављена су два годишња вашара, који су започели формирање Тополе као трговачког центра. Кнез је тако подстакао јаче насељавање, па се са обе стране друма Београд-Крагујевац развила чаршија са лепим зградама и дућанима. По повратаку Обреновића на власт 1858. год. Намесништво које је, после погибије кнеза Михаила 1868. године, управљало у име малолетног Милана Обреновића, је Карађорђев град као државно власништво понудило на јавну лицитацију. Народ из Тополе и околних села је успео да сакупи новац и откупи Карађорђеву цркву за своју црквену општину. Карађорђев град је и даље пропадао запуштен и препуштен сам себи и времену. Тек доласком на власт краља Петра II 1903. године, Топола је поновно почела да се развија и добија значај.

Краљ Петар И Карађорђевић је на Опленцу подигао, као своју задужбину, цркву Светог Ђорђа у којој се налаyе гробови умрлих чланова династије Карађорђевић. Градња Цркве је трајала од 1910. до 1930. године, са прекидом у време Првог светског рата. Око Цркве, у парковском простору, су изграђени Петрова кућа, као стан за свештеника, Краљева и Краљичина вила и Задужбински дом, садашњи хотел.

Данас је градско насеље Топола, центар Општине Топола, и рростире се се у подножју брда Оопленац на 80 км од Београда, 42 км од Крагуејвца, 40 км од Горњег Милановца и 12 км од Аранђеловца. Окружена је долином Каменице, долином Јасенице и Опленцем. Центар града је на надморској висини од око 250 м, клима је умерено-континентална са просечном температуром од 11 °Ц. Током времена Топола се развила у посебан шумадијски туристичко-културни центар са добром саобраћајном повезаношћу и богатим природним лепотама. Сваке јесени у Тополи се одржава и надалеко позната Опленачка берба, као наставак традиције производње вина на овом подручју.

petrac01

Топола нуди одличне услове за активан одмор у изузетном окружењу природе и чистог ваздуха са великом концентрацијом озона и уређеним трим стазама у парку Опленац. Богатство животињског света чини општину Топола изузетно погодном за лов (јелен, зец, дивља свиња, лисица, фазан, препелица, јаребица, грлица ). У оближњим рекама могућ је риболов (клен, мрена, кркуша, пастрмка ).

Налазећи се вековима на историјској ветрометини, сваки део Тополе стекао је своју причу о прошлости и садашњости, причу о устанку и његовом вођи, краљевима, задужбинарима и градитељима; о манастирима и црквама; о чувеном вину и виноградарима; о укусној храни и гостољубивости која лебди у ваздуху и окрепљује душу.
Задужбину краља Петра II на Опленцу чини комплекс културно-историјских споменика из XIX и XX века, којим су ходали познати и признати владари, државници и ратници. У српску и светску културну баштину сврстане су знаменитости: Црква Св. Ђорђа, Карађорђев конак, Кућа краља Петра, Виноградарева кућа и природни меморијални парк „Опленац“ који је проткан биљним врстама из целог света. Задужбину сваке године посете стотине хиљада туриста из читавог света и Србије. У централном делу опленачког парка налазе се две репрезентативне виле: вила краља Александра и вила краљице Марије, у којима и данас повремено бораве чланови Дома Карађорђевић.crkva-sv.djordja-na-oplencu

Грађена као храм и маузолеј владарске породице Карађорђевић, Црква Сетог Ђорђа доминира околином у који се уклапа префињеним изгледом и материјалом од кога је сачињена. Црква је изграђена у српско-византијском стилу, као петокуполна грађевина, са великом главном куполом и четири мање, које су нешто ниже и налазе се на крајевима равнокраког крста. Испод главног кубета налази се масивни полијелеј од бронзе пречника 9 метара, тежак 1500 килограма. Наопако постављена круна у полијелеју симболизује тугу српског народа због пропасти српског царства на Косову 1389. године. У Опленачкој цркви сабране су копије фрески из 60 српских манастира. У мозаику је урађено 725 сликаних композиција (513 у храму и 212 у крипти) на којима се налази 1500 фигура. Укупна површина мозаика је 3 500 м². Уграђено је око 40 милиона стаклених коцкица, које имају 15 хиљада нијанси боја, а израђене су у Италији и Немачкој. Црква Светог Ђорђа на Опленцу је објекат самосвојне лепоте и рафинираног изгледа. Унутрашња дужина храма је 30 метара, а висина свода 27 метара. У Цркви се налазе два саркофага: у северној певници саркофаг Краља Петра И , ктитора цркве, а у јужној певници саркофаг Вожда Карађорђа, првог владара обновљене Србије и родоначелника династије Карађорђевића.
У периодима затишја између балканских ратова 1913. године и Првог светског рата 1914. године дошло је до застоја у изградњи цркве. За време Аустроугарске окупације Србије, у зиму 1915. године, црква је била изложена варварском пљачкању – са кубета и кровова је скинут бакарни покривач, бакарна украсна оплата са портала, громобран и звона. Оштећени и су многи прозори, мермерни стубићи и орнаменти. Под изговором да ту може бити склоњена важна архива, окупатори су оскрнавили гробове у крипти.

По повратку у ослобођену Отаџбину Краљ Петар није дочекао да види своју задужбину коначно довршену. Умро је 16. августа 1921. године, а његов наследник, Краљ Александар II Карађорђевић, лично се старао о њеном завршетку. Црква је поново освештана 9. септембра 1930. У њој је обављано богослужење до 1947.

Задужбина краља Петра II основана је тестаментом краља Петра II из 1914. године у коме Краљ својеручно одређује да Црква на Опленцу „постоји као засебна правна установа под именом „Задужбина краља Петра“. Изградња свих објеката „Задужбина краља Петра“ је, до Другог светског рата, финансирана је из личних прихода краља Петра, а касније и Краља Александра. Данас се обновљена Задужбина краља Петра углавном самостално финансира од прихода остварених продајом музејских улазница и публикација. Из сопствених средстава Задужбина је започела и ревитализацију винограда и Краљевог подрума.

На побрђима Космаја, Рудника и Венчаца, с Прокопом и Опленцем, од давнина су људи узгајали винову лозу. И у средњем веку читаво ово подручје је било познато по добром вину. Први записи о виноградарству овог подручја налазе су у путопису Де ла Брокијера из 1432. године. И Деспот Стефан Лазаревић се почетком XВ. века током лова на Космају упознао са квалитетом тадашњих павловачких односно данашњих кораћичких вина. У државном архиву постоји грађа која говори како су у време краља Петра И виногради у атару Тополе тако добро рађали да се није где имало сместити грожђе и вино.

topola-vinogradi
За почетак модерне проиyводње вина пресудна је била 1903. година када је у селу Бање основана Венчачка виноградарска задруга и подрум вина краљева Петра и Александра Карађорђевића, који су пронели славу опленачких вина широм Европе.
У Задрузи су се окупили виноградари из Винче, Брезовице, Липовца, Тополе и Бање. Тада је у Тополи и околини било око 1500 ха винограда. Задругари су под надзором технолога из Француске почели да производе вино, коњак, па чак и шампањац.
Опленачки подрејон и венчачко и космајско виногорје простиру се у брдовитом делу Шумадије у сливу реке Јасенице и њених притока. Погодна клима, састав и положај земљишта и изванредни услови за гајење винове лозе погодовали су узгоју аутохтоних сорти прокупац и вранац као и старе сорте смедеревка. Сорта прокупац даје вина необично доброг квалитета, а вина прокупца добијена са купажом са винима од врхунских сорти подсећају на француска вина.

Традицију Краљевих подрума и Венчачке виноградарске задруге на Опленцу наставио је Подрум Александровић. Бивши главни подрумар краљевске породице Карађорђевић, који је 1945 емигрирао у Канаду, је пре неколико година је власнику Подрума Александровић послао рецептуру за производњу најбољег вина које се некада правило у Краљевом подруму. Тако је поново рођено вино Тријумф, које настаје купажом сорти совињон блан, шардоне и ризлинг. Ово вино се сматра једним од најбољих српских вина.

ПУТ ВИНА ОПЛЕНАЦ
Краљевска винарија подигнута 1931. године
(Краљева винарија са Опленца производи вино у ограниценим колицинама искљуциво од гроздја из сопственог засада Саувигнон Бланц са контролисаним квалитетом садног материјала и свих фаза производње грожђа и вина)
Подрум Александровић
(производи вина Тријумф, добијено од сорте совињон блан, затим Тријумф барик, Опленац добијен купажом италијанског и рајнског ризлинга и Варијанта од сорте мускат хамбург
Подрум Три храста
(производи вина вранац, смедеревка, неопланта рајнски и италијански ризлинг и мускат отонел)
Подрум Српска традиција
(производи вина добијена купажом прокупца и вранца, као и шардоне)
Мали подрум Гедошевић
(производи вино Космајско црно које се добија купажом прокупца и вранца)
Подрум Грб
(производи вина од смедеревке прокупца и вранца)