Кључни елементи за развој пољопривреде у Тополи

 

Данас ће вам сваки пољопривредник рећи да је ситуација у пољопривреди лоша. Држава не субвенционише довољно пољопривредну производњу, а још већи је проблем са честим временским непогодама попут суше и града.

Ако зенемарим проблем са субвенцијама јер то је државно питање, а предпоставим да ће због глобалног загревања и климатских промена, појаве града и суше бити све чешће и незаобилазне, верујем и очекујем да се ова два проблема на локалном нивоу могу решити локалним средстваима.

  • Временска непогода град. 

непогода град

Досадашњи напори локалних самоуправа на територији целе Србије нису имали значајних резултата у борби против ове временске непогоде. Одбрамбени системи од града базирају се на противградним ракетама које због константног кретања градоносног облака нису у стању де бране подручје општине са које дејствују, већ углавном суседне општине у правцу струјања ваздуха. Из тог разлога није кључно да ли и са колико противградних ракета располаже општина Топола, већ углавном да ли са истим располажу општине: Аранђеловац, Младеновац, Паланка, Крагујевац, Г.Милановац и да ли постоји воља њихових стрелаца да дејствују, односно троше своје ракете, ако уоче да градоносни облак одлази у правцу суседне општине.

Свакако са истим проблемом су се суочила и у екеномском смислу далеко развијенија западна друштва али пратити њихов образац спајања аеро клубова и тимова за борбу (запрашивање) против градоносних облака (кумулонимбуса) нама није извољиво јер као што знамо у Тополи немамо аеро клубова са пратећом инфраструктуром, пропелерцима и слично. Једино ефеткивно решење које примењују они боље стојећи домаћини су противградне мреже. противградне мрежеОво решење наравно није јефтино и није примељиво на све пољопривредне културе. На подручју наше општине овим решењем били би обухваћени сви они произвођачи чији производ има високу цену и велику осетљивост на временску непогоду овог типа, а то су углавном: Брескве, Јабуке, Кајсије, Крушке, Трешње, Парадајз и сви остали пољопривредни производи на чију цену драстично утиче квалитет (изглед, величина и боја) самог производа. Како би ово решење било прихватљиво свим произвођачима наведених култура, неопходно ја да Општина заједно са локалним пољопривредним удружењима направи такав аранжман о кредитирању са неком од пословних банака, да месечне обавезе произвођача приликом враћања кредита буду на прихватљивом нивоу од 30-40 Евра по хектару. Такође по истом обрасцу ко да бољу понуду, могу се колективно у осигуравајућим друштвима осигурати и усеви попут житарица и сл. за које се не испалти набавка противградних мрежа.

 

  • Временска непогода суша. 
    суша у ТополиНедостатак воде као ресурса будућности је актуелна тема у целом свету. Као доброг домаћина који зна да управља и правилно користи овај ресурс увек ми је добар пример била Грчка. Конретно већина оних који су некад због одласка на летовање пролазили северном страном Солунске регије морали су проћи поред језера Волви, са десне стране магистрале ка Аспровалти, Кавали и Тасосу. У јеку пуне акумулације језера и почетка експлоатације истог, односно почетком месеца јуна, путници често језеро помешају са морем.  Магистралом при брзини од 150 на час потребно је око 10 минута да прођете обалу језера и укапирате да још нисте стигли до мора већ да је сво време у питању било језеро. Грци су скретањем малих водотокова у корито језера направили природни резервоар за воду ради заливања. Језеро се пуни од Октобра до Јуна, када би се сигурно и излило али управо у том периоду долази и сезона заливања парцела, а Грци заливају све, од кромпира до кукуруза и при том воду не штеде. Језеро ВолвиКрајем августа када су дневне температуре у копну, у главном око 40 степени целзијуса, а падавина није било 30 и више дана, кукуруз у Солунској регији има висину преко 3 метра, тамно је зелене боје са жутим брком на врху, док је исти у Србији висине до 1 метар, жут, спаљен и полегао. Топола наравно нема Волви, нити језеро сличног капацитета у близини, али има више долина чијим затварањем и скретањем мањих водотокова, као и правилно изведеном каптажом може да акумулира довољно воде од октобра до јуна, како би се заливањем пољопривредних парцела задовољила потреба за техничком водом у сушним периодима. Ако се Грцима исплати заливати кукуруз и кромпир, зар се нама не би исплатило да заливамо јабуке, брескве, парадајз, краставац и сл. Правилном употребом система кап по кап, скоро да је довољно акумулирати само ово падавина што смо имали у марту 2016. па да и у нај топлијим данима године када воде не буде ни на чесми, имамо довољно техничке воде за заливање из акумулације. Као други, али не као пример доброг владања, него упорности решавања истог проблема, дао бих пример Турске. Турска је у свом пројекту наводњавања званом ГАП направила преко 1000 километара главног канала за наводњавање и још десетак пута толико споредних канала. Исти су у стању да на више од милион хектара расподеле комплетан капацитет реке Еуфрат. Пројекат наводњавања је толико велики да може у даљем току реке ка Сирији и Ираку потпуно исушити корито реке и тиме оставити ове две државе без дотока капи воде од Еуфрата чији је ток 2.780 километара. гап тополаОвим примером не алудирам да Топола треба вући воду са Нила и тиме оставити Египат без капи воде, већ да нам је река Дунав на мање од 40 километара од Тополе, а да до сада нико није ни покушао да уради неку озбиљнију студију о наводњавању са Дунава. Вреди споменути и то да је неуспелом гасификацијом Тополе један део проблема расподеле евентуалних водотокова техничке воде за заливање већ решен. Систем за гас се може користити ако не као трајно, а онда као привремено решење дотока техничке (претходно филтриране) воде до села око Тополе, односно до пољопривредних произвођача којима је овај ресурс у сушним периодима од животног значаја.

Решити ова два кључна проблема град и сушу, за Тополу значи не само извеснију и просперитетнију будућност постојећих пољопривредних газдинстава, већ регистрацију нових и преоријентацију одређеног слоја становништва који би своје мање профитабилне и мање сигурне послове заменио новим инвестивијама и радом у пољопривреди.