Петрова кућа око 17 часова, фебруар 2016.
Уверен сам да не постоји становник општине Топола, који се није разочарао, можда чак и уплашио при покушају да прошета у вечерњим сатима кроз парк на Опленцу. Годинама интезитет посећености парка зависи од дневног светла, па тако у зимском рачунању времена мрак се увуче у парк и пре 16 часова. За посетиоце који су запослени, односно раде од 09-17, шетња после ручка и завршеног посла није практична у периоду од скоро 6 месеци. Истина, ситуација се делимично поправила у марту 2013. Тада смо добили осветљене стазе од улаза на главној капији до платоа цркве али ако се размишља о шетњи кроз парк, тих 100 метара заиста не мења слику у прилику неосветљеног парка. Вечерњу функционалност парка могуће је постићи само комплетним осветљењем истог. Под „комплетним“ сматрам међу шетачима популарни велики круг. При том требало би водити рачуна о једнообразности и стилу кандилабера. Тренутно стање истих је да на 100 метара пешачке стазе имамо 3 различите врсте кандилабера у 3 различите боје (црвена, црна и зелена). У складу са амбијентом две целине, малог Опленца и великог Опленца требало би све постојеће кандилабере офарбати у исту боју и преместити у део великог Опленца (шеталипте са макадамом), док би за мали Опленац требало набавити нове кандилабере истог типа и боје. Када је у питању потрошња ел.енергије верујем да би се комбинацијом сензора осетљивих на светло који би активирали светиљке када падне мрак и временских прекидача који би гасили светло у великом Опленцу после 23 часа, постигао ефекат уштеде и занемарљиве потрошње.
Калемегдан ноћу
Запажање да је све наведено посао задужбине К.П.I, а не општинске управе је донекле исправно. Међутим задужбина није толико еконмоски моћна да овај проблем реши сама и не видим зашто се општина Топола не би укључила у решавање овог проблема на опште задовољство свих нас. Овако смо ми становници ти који највише губе, а онда и неки делови привреде у општини. Ако је нама, становницима општине немогуће да се после посла организујемо и дођемо у парк за време дневног светла, како ће то успети неко из Београда, Крагујевца или ко зна одакле. Не треба отићи далеко па видети да су наведени аргументи исправни. Калемегдан као парк нам је одличан пример како пристојно осветљен парк може функционисати и ноћу. До тада имамо парадокс, да је у вечерњим часовима боље шетати кроз Пласковац него на Опленцу. А колико финансијско оптерећење за општину
Ништа мање није битно ни то како нам изгледају објекти у парку. Не знам да ли има смисла објавити фотографију депаданса који у реалном времену и облику осликава духовно и материјално стање наше вароши. Сада ће опет неко да каже „шта општина има са тим? То је депаданс хотела и сл.“. Истина је да у парку имовинско правни односи нису до краја решени и да због тога трпе и парк и поједини објекти у њему али ово је неприхватљиво! У овој ситуацији посетиоци парка нису ништа друго него таоци неспособног државног апарата, а то је такође неприхватљиво.
Депаданс хотела Опленац
Пре пар година на ТВ каналу Дискавери имали смо прилику да гледамо серијал изградњи и реконструкцији кућа у Лондону. У једном од серијала власница реновиране куће у старој четврти Лондона добија решење о рушењу и то не зато што нешто није урађено по унапред предвиђеном пројекту, већ зато што цигла од које се по закону мора градити у том делу града није у истој нијанси као цигле од којих су направљене остале куће у улици. Да поновим, није се одступило од пројекта, није погрешна боја материјала за фасаду, него је у питању нијанса! Нисам дао овај пример јер сматрам да депаданс треба срушити, баш напротив треба му повратити стари сјај, евентуално променити функцију али не прихватам затечено стање као редовно и нормално.
Срамота је утолико већа ако видимо како данас изгледа наслеђе Франца Јозефа Шенбрум (Schönbrunn), а како смо се ми бринули и до чега довели наслеђе Петра Карађорђевића…