ДВА СПОМЕНКА СТЕФАНА НЕМАЊЕ

Биста Великог жупана Стефана Немање

Удружење грађана РАС Нови Пазар је још 2002. урадило бисту Стефана Немање за споменик у Новом Пазару у улици Стевана Немање број 2, на делу Градског трга испред зграде Градске скупштине Новог Пазара. Међутим оптшинска упрва Општине Нови Пазар до данас. 16 година, одбија да изда дозволу Србима да поставе споменик оснивачу и утемељивачу српске државе. На власт у Новом Пазару су се смењеивале странеке СДА Сулејмана Угљанина и СДП Расима Љајића, али дозволу да постваимо Споменик Стефану Немањи у Новом Пазару нико није хтео да нам да, као да је Нови Пазар лична авлија предсеника Новог Пазара. Захтев за дозволу смо комплетирали свим потребним сагласностима релеватних институција и подршком САНУ и УКС, урадили пројекат Споменика, али локална самоуправа је једноставно захтев игнорисала. Обраћали смо се свим председницима општине Нови Пазар са молбом да нас приме на разговор али сви редом нису хтели да нас приме, наша молба је завршавала код секретарице председника а наш захтев игнорисан. Како то да разумемо, како се зове такав поступак?

За помоћ смо се обраћали свим председницима држве и Владе Србије од Коштунице до Александра Вучића, свим минстрима за локалну самоуправу и културу али сви редом нису одговрала ни усмено ни писмено на наш захтев. Подршку су нам дали САНУ, УКС, интелектуална елита Србије и дијаспоре и грађани Србије, али не и СПЦ што је за чуђење. Тек после 7 година на интервенцију заштитника грађана градска управа Новог Пазара је донела решење и одбила наш захтев. Поднели смо тужбу Управном суду Србије који је донео одлуку да се предмет врати на поновно одлучивање. Већ четири године градска управа не поступа по одлуци Управног суда Србије, питање је да ли предмет нису ,,изгубили“.

Овај случај Споменика Стефана Немање се може коментарисати са позиције више аспекта, и сви су згражавајући, али најбитнији је аспект да је то слика институција Србије, јасан индикатор услова живота Срба Рашке области и необорив одговор зашто су се Срби иселили из Рашке области, зашто су многа њена села угашена а у осталим живе само старци и старице, као једнини чланови домаћинстава.

Посебна је прича о смештају и чувању Споменика – многи су одбијали да га приме на чување, почев од школа, музеја, трезора, док није нашао уточиште у подруму приватне породичне куће. Нико није желео да се сазна да се биста налази код њега. Незнам чега су се плашили.

До сада у Србији није подигнут Споменик Стефану Немањи, иако је отац Србије и срскога народа. Иначе, као што се види биста је прелепа, владарски лик Великог жупана Стефана Немање према лику ктиторске фреске, дело покојног вајара Николе, Коље Милуновића, који је нажалост преминуо а да није доживео да му се оствари жеља да Споменк отркије

Једина заслуга прогнаног Стефана Немање је што је председник Србије добио идеју да Споменик Стефану Немањи подигне у Бограду, прво у парку Мањеж, па испред рушевина зграде генералштаба и коначно у Савској удолини далеко од очију грађана Београда. Монументални споменик, дело вајара руског порекла, који нажалост не одражава лик Великог жупана Стефана Немање, украшен знамењима која нису постојала за време његове владавине. Стефан Немања није никад ногом ступио на простор Београда, тек је његов праунук Краљ Драгутин имао ту част и срећу да Београд буде престоница његове државе. То је био одговор предсеника Србије на нашу вапијућу молбу да спасимо образ српскоме народу и држави Србији, да се не шегаче острашћени мрзитељи српскога народа, који немају обзира ни према Србима преминулима пре 800 година. Ништа није разумео. Заиста невитешки и недржавнички поступак председника Сулејнману Угљанину и Расиму Љајићу. И ником ништа.
Али ја опет тврдим да Србија није удовичка држава раздешених плотова и закона.