Ђенерале ХВАЛА!!!

Да ли је икада и један човек ходао овом земљом, а да бранећи Србе и Србство није ољаган као најгори зликовац и лажним сведоцима осуђен на мученичку смрт?

Историја се изнова понавља само онима који из ње ништа нису научили. Србијо хоћеш ли икада схватити ту лекцију и коначно постати мајка свом народу?

 

ЕЈ СРБИНЕ БРАТЕ!

Еј Србине! Где си данас брате?
Чујеш ли ме? Јуначко ти зовем име!

А сјећам се где си некад био,
Кад си оно царство споставио.
Сјећам те се са круном на глави,
Царска круна за силна србина.

Сјећам те се кад си Цркву зидо,
На небо је високо постави,
Србска Црква са неба засија,
Кроз вјекове до краја времена.

– Сјећај ме се и пођи без мене,
Срба давно у Србији нема,
Нит ко пева, нити гусле свира,
Од јунака ни у снегу трага,
Зато ми се срце скаменило,
Ја ти више нигде поћи нећу…

Еј Србине! Где си данас брате?
Чујеш ли ме? Јуначко ти зовем име!

А сјећам се кад си оно на Косову био,
Кад си турском цару говорио,
Да ће своју изгубити главу.

Невјерова туре што му рече,
Но он пође да коље и сијече,
Ал одржа ти заклетву дату,
Паде царе под зелену траву.

Сјећам те се брате са Ловћена,
Кад си вијенац на земљу спустио,
И дан данас твоје писмо читам,
Себи читам, дјеци приповедам.

– Сјећај ме се и пођи без мене,
Срба давно у Србији нема,
Нит ко пева, нити гусле свира,
Од јунака ни у снегу трага,
Зато ми се срце скаменило,
Ја ти више нигде поћи нећу…

Еј Србине! Где си данас брате?
Чујеш ли ме? Јуначко ти зовем име!

А сјећам се где си некад био,
Кад си ону звер страшну ранио.
Удари је посред Сарајева,
Удари је да јој глава спаде,
Једна спаде, ал шест их остаде.

На какве смо муке тада били,
Ал опет си брате снаге смого,
Да звер страшну у јазбину вратиш,
Да отуда кроз времена вреба.

Нису многа времена ни прошла,
Ноћ се црна над нама надвила.

У сумраку ево звезде гледам,
Јаде слутим, уплашит се недам,
Знам да брата имам за јунака…

Зашто брате ти скамењен стојиш,
Немо гледаш и ништа не збориш,
Дижи твоје Србе од Тополе!

– Сјећај ме се и пођи без мене,
Срба давно у Србији нема,
Нит ко пева, нити гусле свира,
Од јунака ни у снегу трага,
Зато ми се срце скаменило,
Ја ти више нигде поћи нећу…

Иван Лекић

Подршка Српском националном савјету Црне Горе

Његошева Црна Гора, a нарочито Брда су увек били бастион и угаони камен одбране српства и српске слободарске мисли. У тренутку када нагомилани шљам из себе избацује најгори латинични шлајм и више загађује Црну Гору него што је загадило бомбардовање `99-е и када је темељ српства у Црној Гори пољуљан више него она сама `79-е, појавила се снага која стоји на угаоном камену ћирилице. То је Српски национални савјет Црне Горе.

Данас када знамо да је 2006. године, прва наредба у Војсци Црне Горе после привидног вађења црногорског ока из главе српства била написана на латиничном писму, када знамо да су професори који уче ђаке српству и ћирилици отпуштани са посла и да то траје, када знамо да су пре сто година учитељи који нису хтели да пишу ћирилицу стрељани, ћирилична искра у виду црногорске браће заискрила је и ми је здушно подржавамо и зато у целости преносимо њихово писмо Заштитнику људских права и слобода Црне Горе.

за
Удружење за одбрану ћирилице
„Добрица Ерић“
Милорад Ђошић, члан УО

 

 

 

Настави са читањем „Подршка Српском националном савјету Црне Горе“

ДРУШТВО СРПСКИХ ДОМАЋИНА у Тополи

На Митровдан, 8. новембра 2016.године, основан је општински одбор Друштва српских домаћина у Тополи.

На оснивачкој Скупштини Друштва поред иницијативног одбора из Тополе кога чине: Иван Лекић, Александар Томић, Предраг Степановић, Милан Дамњановић, Зоран Милованчевић и Александар Петровић. Присуствовали су и гости: проф. др Миладин Шеварлић председник Управног одбора ДСД, Драгољуб Перишић заменик председника Управног одбора ДСД, Душица Чолић председница одбора ДСД Параћин, Дејан Јефтић заменик председника одбора ДСД Параћин, будући чланови Друштва и други гости.

Скупштину је отворио Иван Лекић чији уводни говор преносимо у целости:

Иван Лекић ДСД

Поштовани председниче општине, поштоване даме и господо из Друштва Српских Домаћина, драга браћо и сестре, помаже Бог…
Желим да се захвалим свима вама који сте данас на „Митровдан“ издвојили време и енергију и дошли на скупштину Друштва Српских Домаћина у Тополи.
Сведоци смо простора и времена у коме није лако бити Србин ,а свакако још далеко теже бити српски домаћин у правом смислу те речи.
Све одлике једног доброг српског домаћина као што су: марљивост, хуманост, част, поштење, образ, реч па на крају и вера, остављене су на маргинама цивилизацијских вредности и тако занемарене, а у одређеним друштвеним круговима постале су непожељне, па чак и предмет шале и подсмеха.
Ове вредности се данас могу наћи код ретких појединаца који у свом индивидуалном залагању за исте често буду преварени, омаловажени или исмејани као ћириличари, националисти и сл.
Данас смо се састали управо из потребе свакога од нас да превазиђемо лични индивидуализам и уквиру друштва промовишемо и очувамо све наше вредности као часних српских домаћина.
Кроз историју имали смо пуно сличних искушења и није нам први пут да стајемо у одбрану наше културе, писма, духовности и вере, а то ћемо свакако и лакше и успешније урадити ако смо сједињени у једном друштву чије име нам све говори.
Српског домаћина треба духовно усправити, економски ојачати и дати му оно привилеговано место у друштву које заслужује и које му по природи и праву припада.
Упарво то су само неки од циљева Друштва Српских Домаћина али о самом друштву више и паметније ће говорити наши гости.. но пре него њима дам реч, ако дозволите прочитао бих пар стихова посвећених оном што пред Господом српство међу длановима чува и због кога се искрено верујем српство са србима и одржало кроз све ове смутљиве векове иза нас, а одржаће се и до краја времена.

Ко удара тако позно у дубини ноћног мира
на капији затвореној светогорског манастира?
„Већ је прошло тавно вече, и нема се поноћ хвата,
седи оци, калуђери, отвор’те ми тешка врата.

Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге,
клонуло је моје тело, уморне су моје ноге –
ал’ је крепка воља моја, што ме ноћас вама води,
да посветим живот роду, отаџбини и слободи.

Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру,
И сад ево светлост тражим у скромноме манастиру.

Отвор’те ми, часни оци, манастирска тешка врата,
и примите царског сина ко најмлађег свога брата…“

Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну
и с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну.

А на прагу храма светог, где се Божје име слави,
са буктињом упаљеном, настојник се отац јави.

Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете,
и угледа, чудећи се, безазлено босо дете.

Високо му бледо чело, помршене густе власи,
али чело узвишено, божанствена мудрост краси.

За руку га старац узе, пољуби му чело бледо,
а кроз сузе прошапута: „Примамо те, мило чедо“.

Векови су прохујали, од чудесне оне ноћи,-
векови су прохујали и многи ће јоште проћи –
ал’ то дете јоште живи, јер његова живи слава,
јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава.

 

 

др Миладин Шеварлић

 

 

 

 

 

 

Након увода све присутне је поздравио проф. др Миладин Шеварлић председник Управног одбора ДСД.

У свом излагању председник Управног одбора ДСД је изнео циљеве и мисију друштва, чије се чланство и организација протежу широм Србије, као и других република широм света, односно Срба у расејању. Том приликом није прескочена ни тема лошег положаја српског домаћина, као и могућа решења у погледу решавања овог проблема. Као позитиван пример рада локалних одбора друштва наведен је одбор у Параћину који воде Душица Чолић председница одбора ДСД Параћин и Дејан Јефтић заменик председника одбора ДСД Параћин. Душица Чолић председница одбора ДСД Параћин, Дејан Јефтић заменик председника одбора ДСД Параћин

 

 

 

 

 

Госпођа Душица Чолић је након излагања проф. др Миладин Шеварлић-а такође поздравила све присутне и у свом говору пренела добра искуства са терена уз констатацију да се са мало рада и труда може постићи моного доброг и позитивног јер је сама идеја о удруживању ради унапређења положаја српског домаћина чиста и узвишена.

Госпођа Душица Чолић је том приликом поновила да новоосновани одбор у Тополи у свом даљем раду може рачунати на помоћ одбора у Параћину и да ће она на челу тог одбора радо помоћи јер зна са каквим се све проблемима и потребама може сусрести један новоосновани локални одбор.

Председник општине Топола господин Драган Живановић

 

 

 

 

 

Учешће у дискусији и дијалогу узео је и Председник општине Топола, господин Драган Живановић. Господин Живановић се том приликом захвалио гостима из друштва, као и локалним симпатизерима друштва што су узели учешћа у толиком броју и окупили се око једне значајне и искрене идеје.

При том давши обећање будућем руководству локалног одбора да ће и сама општина онолико колико је то у њеној могућности помоћи у раду локалног одброра.

 

Након излагања Председника општине Топола, а уз молитву и Божији благослов приступило се гласању, односно одабиру људи за руководство локалнок одбора Друштва Српских Домаћин у Тополи.

Молитва

 

 

 

 

 

 

После усвајања правила гласања и пребројавања гласова изабрани су функционери Друштва Српских Домаћина у Тополи:

Председник: Иван Лекић

Подпредседник: Александар Томић

Секретари: Предраг Степановић и Владан Радосављевић.

 

 

 

Тополи је хитно неопходно високо школство

Тренд одлива млађе популације зарад школовања и запослења у друге средине неопходно је што пре зауставити. Високо школство према прецизно утврђеним потребама локалне привреде и интересовањима младих кадрова носи вишестрану корист. Спречава масивнији одлив младих, омогућава прилив младих из других градова, решава проблем високо стручних кадрова, а исти гарантују експанзију тренутних и отварање нових привредних капацитета.

Одељење биљних наука Универзитета у Кембриџу
Одељење биљних наука Универзитета у Кембриџу

Овај задатак се не може решити ђачком столицом, клупом и таблом у четири зида. Употреба старих учионица у нашим школама је могућа али… Нај очигледнија разлика престижних школа од оних које то нису у последњих 100 година огледала се превасходно у квалитету и опремљености њихових лабораторија. Један Пупин се из Америке морао вратити у В.Британију и Немачку због рада за то време  у врхунским лабораторијама. Свакако овим не желим да умањим значај врхунских професора као што је тада био Хелмхолц за Пупина али са економског аспекта није реално да тако мала општина као што је наша окупља и плаћа тим врхунских професора из неке области. Данас је пракса да врхунске стрчњаке ангажујете по потреби, па тако и плтите по њиховом ангажовању. Реализацијом овог пројекта неки од позитивних ефеката били би одмах видљиви. Да ли је потребно да рачунамо уштеду родитеља који уместо да деци плаћају стан, храну и путовање за Београд, Нови Сад и сл. децу школују на пар километара од куће.

идеја + стручност + ресурси = успех
идеја + стручност + ресурси = успех

Са друге стране неке куће које су већ празне јер су деца још давно отишла на школовање у други град, тамо се запослила и засновала своје породице, добиле би нове станаре из других средина којима би одабрани смерови били интересантни за студирање. Прича је заокружена онда када деца која су завршила студије у Тополи започну свој бизнис у Тополи и у тој истој Тополи заснују своје породице. То је интерес како сваког становника, тако и саме општине Топола.

Кључни елементи за развој пољопривреде у Тополи

 

Данас ће вам сваки пољопривредник рећи да је ситуација у пољопривреди лоша. Држава не субвенционише довољно пољопривредну производњу, а још већи је проблем са честим временским непогодама попут суше и града.

Ако зенемарим проблем са субвенцијама јер то је државно питање, а предпоставим да ће због глобалног загревања и климатских промена, појаве града и суше бити све чешће и незаобилазне, верујем и очекујем да се ова два проблема на локалном нивоу могу решити локалним средстваима.

  • Временска непогода град. 

непогода град

Досадашњи напори локалних самоуправа на територији целе Србије нису имали значајних резултата у борби против ове временске непогоде. Одбрамбени системи од града базирају се на противградним ракетама које због константног кретања градоносног облака нису у стању де бране подручје општине са које дејствују, већ углавном суседне општине у правцу струјања ваздуха. Из тог разлога није кључно да ли и са колико противградних ракета располаже општина Топола, већ углавном да ли са истим располажу општине: Аранђеловац, Младеновац, Паланка, Крагујевац, Г.Милановац и да ли постоји воља њихових стрелаца да дејствују, односно троше своје ракете, ако уоче да градоносни облак одлази у правцу суседне општине.

Свакако са истим проблемом су се суочила и у екеномском смислу далеко развијенија западна друштва али пратити њихов образац спајања аеро клубова и тимова за борбу (запрашивање) против градоносних облака (кумулонимбуса) нама није извољиво јер као што знамо у Тополи немамо аеро клубова са пратећом инфраструктуром, пропелерцима и слично. Једино ефеткивно решење које примењују они боље стојећи домаћини су противградне мреже. противградне мрежеОво решење наравно није јефтино и није примељиво на све пољопривредне културе. На подручју наше општине овим решењем били би обухваћени сви они произвођачи чији производ има високу цену и велику осетљивост на временску непогоду овог типа, а то су углавном: Брескве, Јабуке, Кајсије, Крушке, Трешње, Парадајз и сви остали пољопривредни производи на чију цену драстично утиче квалитет (изглед, величина и боја) самог производа. Како би ово решење било прихватљиво свим произвођачима наведених култура, неопходно ја да Општина заједно са локалним пољопривредним удружењима направи такав аранжман о кредитирању са неком од пословних банака, да месечне обавезе произвођача приликом враћања кредита буду на прихватљивом нивоу од 30-40 Евра по хектару. Такође по истом обрасцу ко да бољу понуду, могу се колективно у осигуравајућим друштвима осигурати и усеви попут житарица и сл. за које се не испалти набавка противградних мрежа.

 

  • Временска непогода суша. 
    суша у ТополиНедостатак воде као ресурса будућности је актуелна тема у целом свету. Као доброг домаћина који зна да управља и правилно користи овај ресурс увек ми је добар пример била Грчка. Конретно већина оних који су некад због одласка на летовање пролазили северном страном Солунске регије морали су проћи поред језера Волви, са десне стране магистрале ка Аспровалти, Кавали и Тасосу. У јеку пуне акумулације језера и почетка експлоатације истог, односно почетком месеца јуна, путници често језеро помешају са морем.  Магистралом при брзини од 150 на час потребно је око 10 минута да прођете обалу језера и укапирате да још нисте стигли до мора већ да је сво време у питању било језеро. Грци су скретањем малих водотокова у корито језера направили природни резервоар за воду ради заливања. Језеро се пуни од Октобра до Јуна, када би се сигурно и излило али управо у том периоду долази и сезона заливања парцела, а Грци заливају све, од кромпира до кукуруза и при том воду не штеде. Језеро ВолвиКрајем августа када су дневне температуре у копну, у главном око 40 степени целзијуса, а падавина није било 30 и више дана, кукуруз у Солунској регији има висину преко 3 метра, тамно је зелене боје са жутим брком на врху, док је исти у Србији висине до 1 метар, жут, спаљен и полегао. Топола наравно нема Волви, нити језеро сличног капацитета у близини, али има више долина чијим затварањем и скретањем мањих водотокова, као и правилно изведеном каптажом може да акумулира довољно воде од октобра до јуна, како би се заливањем пољопривредних парцела задовољила потреба за техничком водом у сушним периодима. Ако се Грцима исплати заливати кукуруз и кромпир, зар се нама не би исплатило да заливамо јабуке, брескве, парадајз, краставац и сл. Правилном употребом система кап по кап, скоро да је довољно акумулирати само ово падавина што смо имали у марту 2016. па да и у нај топлијим данима године када воде не буде ни на чесми, имамо довољно техничке воде за заливање из акумулације. Као други, али не као пример доброг владања, него упорности решавања истог проблема, дао бих пример Турске. Турска је у свом пројекту наводњавања званом ГАП направила преко 1000 километара главног канала за наводњавање и још десетак пута толико споредних канала. Исти су у стању да на више од милион хектара расподеле комплетан капацитет реке Еуфрат. Пројекат наводњавања је толико велики да може у даљем току реке ка Сирији и Ираку потпуно исушити корито реке и тиме оставити ове две државе без дотока капи воде од Еуфрата чији је ток 2.780 километара. гап тополаОвим примером не алудирам да Топола треба вући воду са Нила и тиме оставити Египат без капи воде, већ да нам је река Дунав на мање од 40 километара од Тополе, а да до сада нико није ни покушао да уради неку озбиљнију студију о наводњавању са Дунава. Вреди споменути и то да је неуспелом гасификацијом Тополе један део проблема расподеле евентуалних водотокова техничке воде за заливање већ решен. Систем за гас се може користити ако не као трајно, а онда као привремено решење дотока техничке (претходно филтриране) воде до села око Тополе, односно до пољопривредних произвођача којима је овај ресурс у сушним периодима од животног значаја.

Решити ова два кључна проблема град и сушу, за Тополу значи не само извеснију и просперитетнију будућност постојећих пољопривредних газдинстава, већ регистрацију нових и преоријентацију одређеног слоја становништва који би своје мање профитабилне и мање сигурне послове заменио новим инвестивијама и радом у пољопривреди.

Уређење јавног простора – Опленачки парк.

Лука и Лола Опленац 2016
Петрова кућа око 17 часова, фебруар 2016.

Уверен сам да не постоји становник општине Топола, који се није разочарао, можда чак и уплашио при покушају да прошета у вечерњим сатима кроз парк на Опленцу. Годинама интезитет посећености парка зависи од дневног светла, па тако у зимском рачунању времена мрак се увуче у парк и пре 16 часова. За посетиоце који су запослени, односно раде од 09-17, шетња после ручка и завршеног посла није практична у периоду од скоро 6 месеци.  Истина, ситуација се делимично поправила у марту 2013. Тада смо добили осветљене стазе од улаза на главној капији до платоа цркве али ако се размишља о шетњи кроз парк, тих 100 метара заиста не мења слику у прилику неосветљеног парка. Вечерњу функционалност парка могуће је постићи само комплетним осветљењем истог. Под „комплетним“ сматрам међу шетачима популарни велики круг.  При том требало би водити рачуна о једнообразности и стилу кандилабера. Тренутно стање истих је да на 100 метара пешачке стазе имамо 3 различите врсте кандилабера у 3 различите боје (црвена, црна и зелена). У складу са амбијентом две целине, малог Опленца и великог Опленца требало би све постојеће кандилабере офарбати у исту боју и преместити у део великог Опленца (шеталипте са макадамом), док би за мали Опленац требало набавити нове кандилабере истог типа и боје. Када је у питању потрошња ел.енергије верујем да би се комбинацијом сензора осетљивих на светло који би активирали светиљке када падне мрак и временских прекидача који би гасили светло у великом Опленцу после 23 часа, постигао ефекат уштеде и занемарљиве потрошње.

Калемегдан ноћу
Калемегдан ноћу

Запажање да је све наведено посао задужбине К.П.I, а не општинске управе је донекле исправно. Међутим задужбина није толико еконмоски моћна да овај проблем реши сама и не видим зашто се општина Топола не би укључила у решавање овог проблема на опште задовољство свих нас. Овако смо ми становници  ти који највише губе, а онда и неки делови привреде у општини. Ако је нама, становницима општине немогуће да се после посла организујемо и дођемо у парк за време дневног светла, како ће то успети неко из Београда, Крагујевца или ко зна одакле. Не треба отићи далеко па видети да су наведени аргументи исправни. Калемегдан као парк нам је одличан пример како пристојно осветљен парк може функционисати и ноћу. До тада имамо парадокс, да је у вечерњим часовима боље шетати кроз Пласковац него на Опленцу. А колико финансијско оптерећење за општину

Ништа мање није битно ни то како нам изгледају објекти у парку. Не знам да ли има смисла објавити фотографију депаданса који у реалном времену и облику осликава духовно и материјално стање наше вароши. Сада ће опет неко да каже „шта општина има са тим? То је депаданс хотела и сл.“. Истина је да у парку имовинско правни односи нису до краја решени и да због тога трпе и парк и поједини објекти у њему али ово је неприхватљиво! У овој ситуацији посетиоци парка нису ништа друго него таоци неспособног  државног апарата, а то је такође неприхватљиво.

Депаданс хотела Опленац
Депаданс хотела Опленац

Пре пар година на ТВ каналу Дискавери имали смо прилику да гледамо серијал изградњи и реконструкцији кућа у Лондону. У једном од серијала власница реновиране куће у старој четврти Лондона добија решење о рушењу и то не зато што нешто није урађено по унапред предвиђеном пројекту, већ зато што цигла од које се по закону мора градити у том делу града није у истој нијанси као цигле од којих су направљене остале куће у улици. Да поновим, није се одступило од пројекта, није погрешна боја материјала за фасаду, него је у питању нијанса! Нисам дао овај пример јер сматрам да депаданс треба срушити, баш напротив треба му повратити стари сјај, евентуално променити функцију али не прихватам затечено стање као редовно и нормално.

Срамота је утолико већа ако видимо како данас изгледа наслеђе Франца Јозефа Шенбрум (Schönbrunn), а како смо се ми бринули и до чега довели наслеђе Петра Карађорђевића…

Расписани избори!

Председнк Србије Томислав Николић потписао је данас указ о распуштању Скупштине и одлуку о расписивању ванредних парламентарних избора за 24. април. За нас у Тополи то значи и нове општинске изборе.

гласачка кутија опленац нет

Глобална политика и локална привреда.

Привредници са територије општине који су оријентисани на извоз воћа могу слободно да буду презадовољни протеклом годином. Осим трешње из Винче, брескве из Трнаве и сл. Извозила се на тржиште Русије и јабука из Пољске, наранџа из Шпаније и тако редом. Како је до тога дошло и ко је почетком 2014. могао да слути да ће због пар демостраната на Мајдану годину дана касније из Тополе за Русију извозити наранџе из Шпаније.

Протестима на централном тргу у Кијеву званом Мајдан, тадашња Украјинска опозиција коначно успева прво тучом у парламенту, а онда наводним договором 21. фебруара 2014. године да сврне са власти проруског председника Виктора Јануковича. Тај наводни договор су поздравиле САД, Русија и Европска. Међутим след догђаја од оружане кризе на истоку украјине између украјинске војске и про-руских снага довела је не само до грађанског рата у Украјини, него и до кризе на Криму. На Криму је одржан референдум 16. марта 2014. на коме су становници бирали између припајања Русији и веће аутономије унутар Украјине. Наравно као што знамо победила је Руска опција што доводи до Гнева САД и ЕУ. Убрзо су Русији уведене санкције, а после Руске војне подршке Асаду у борби против исламиста санкције су чак и појачане и потврђене, како од САД, тако и од Европске Комисије.

агнит ТополаЗбог Руских контра мера на уведене санкције, а када је у питању извоз пољопривредних производа за Русију, локална пољопривредна сезона 2015. је вероватно најача у задњих 100 година . Не треба бити наиван, па мислити да Руси не знају одкле стиже воће у Србију. Не само да знају од кога смо увезли воће које њима извозимо, него знају и која је температура истог била у камиону током транспортра, па и у ком куплерају и на чијој граници се возач камиона нај више задржао.

Скок цене и промета са пољопривредним производима у 2015. довео је до промене трендова у инвестирању и заиста се може поред пута избројати подоста нових засада брескве, јабуке и сл. Проблем лежи у томе што су инвеститори нови у свету пољопривреде и без претходног искуства повучени добром ценом и лаком продајом сковали дугорочне планове без праве анализе тржишта.

Крај 2015 и почетак 2016. носи нове трендове у глобалној политици. Европска унија се изјаснила да би могла да уважи резултате новог референдума на Криму, Џон Кери изјављује да би Санкције Русији ускоро могле бити укинуте, а већ на задњем заседању ЕК, Италија и Француска гласају против санкција Русији. Политичка клима у самој Русији јако повољна, примирје на истоку украјине се поштује, већи део Руске војне подршке Асаду се повлачи из Сирије јер су уследили мировни преговори и у том конфликту, по свему судећи већ на следећем заседању ЕК санкције Русији ће бити барем ублажене ако не и потпуно укинуте.

За локалну привреду ништа не мења како се САД понашају у овом случају, већ да ли ће и у ком обиму ЕК ублажити санкције Русији. Та одлука ЕК, може и вероватно хоће резултовати Руским контра мерама, односно укидањем Руских санкција за робу из ЕУ. Такав развој догађаја ће директно утицати на смањену потражњу, смањену цену и захтеваће већи квалитет пољопривредних производа намењених Руском тржишту.